Митрополит Јоаникије: Ако неће мир, онда ће узети проклетство

Изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 28. августа 2021. године, на празник Успења Пресвете Богородице – храмовну славу манастира Мораче свету службу Божју у тој древној немањићкој лаври.

-Не можемо разумјети тајну упокојења Пресвете Богородице ако не разумијемо тајну страдања Христовога. Страдање Христово би ради нашега искупљења, ради опроштаја наших грехова, ради нашега обновљења, ради нашега обједињења – ради нас људи и ради нашега спасења, како се то кратко каже у Символу вјере. И показало се да да је Он, који је страдао на крсту и јавио се као побједитељ смрти и Онај који је нас избавио од страха смртнога и уклонио страх од смрти из срдаца наших, јер је казао да је смрт само прелазак из овога живота у нови живот. А својим васкрсењем нас је учинио саучесницима Његове побједе и Његове славе, рекао је владика Јоаникије.

-Пресвета Дјева Богородица је била саучесник и сапричасник Његовога страдања на Голготи и за вријеме свога живота. А нарочито у овј дан када је и она преминула. И њена смрт је заправо била сједињење са Христовом смрћу живоносном. Тако је и њена смрт на неки начин живоносна. А и смрт било кога праведника и Божјег угодника који за Христа страда је сједињење са Христовом смрћу и постаје живоносна. И зато прослављамо светитеље на дан њиховога, не рођења него страдања и смрти, јер су се тада коначно сјединили са Господом, са Његовим распећем и васкрсењем. Због тога велика и славна тајна Успенија Пресвете Богородице.

-На данашњем литургијском сабрању у славном манастиру Морачи помолили смо се за све  и сва, за живе и мртве. Помолили смо се и за блаженипочившега Митрополита и духовнога оца нашега Амфилохија који је војевао за Цркву Божју носећи Крст Господњи на својим раменима цијелога свога живота. Као орао је одлетио између нас. Ми се сви налазимо у сјени његових крила, у сјени његових молитава, јер смо увјерени да је он стао пред лице Божје, рекао је владика Јоаникије осврнувши се и на своје предстојеће устоличење за наследника митрополита Амфилохија на митрополитском трону.

-Била је велика хајка да се то право, не само мени него Цркви и православном народу у Црној Гори ускрати од некаквих дружина које се појављују као печурке послије кише. Али знамо и те печурке: нијесу дуготрајне. И то ће нестати. Односно, људи ће схватити и разум ће преовладати, и братска љубав. Тако ће заблистати ново лице Црне Горе, поручио је владика Јоаникије.

-То све доживљавао с болом, јер смо то и до сада гледали. То су братски раздори у Црној Гори. И колико су год они били гласнији, ми смо све више ћутали да ничим не допринесемо тој граји и тој свађи. И нијесмо се свађали ни са ким, нити ћемо се свађати. Али, наравно, не можемо одустати од онога што је дато нашој светој Цркви од Светога Саве па до дана данашњега, поручио је митрополит Јоаникије.

-Ја сам 56. изабрани Митрополит црногорско-приморски. Наравно, рачунамо све од Епископије зетске коју је основао Свети Сава па до дана данашњега, а 41. који се устоличава на Цетињу. И ако је и један континуитет и једно право јасно у Црној Гори – то је јасно. Коме то право припада? Припада не мени него мојој Цркви која ме је послала, казао је владика Јоаникије, који је поруку противника устоличења на Цетињу да се устоличава негде друго, ван Цетиња, назвао подмуклом и тужном.

-А гдје бих се ја то друго устоличио? Хоћу ли њих да питам гдје ћу се устоличити, њих који ме трују мржњом свакодневно. Али, лако је мени све то. Знам како је прошао мој претходник. Он је мученик био за тридесет година своје архијерејске службе у Црној Гори, живи мученик и паћеник. Али је био Божји човјек, па је то носио. Имао је увијек осмијех величанствени. Као да те сунце грије са његовога лица. А знамо колико је патио. Ја знам, свједок сам”, рекао је Владика и подсетио на иста таква страдања ранијих Митрополита.

-Али, све у славу Божју. Сви су они Христови угодници. Ова граја траје од владике Данила. Читајте Горски вијенац, па ћете видјети, нагласио је владика Јоаникије и поручио да неће нигде друго да тражи свој трон мимо онога који је Господ и Свети Петар Цетињски утврдио.

-То је онај трон који припада овој Митрополији и Српској Православној Цркви. То је Светосавски трон, рекао ке Владика и додао да такође није хтео да одлаже устоличење.

-Нико нема то право да тражи од нас. Да бисмо допринијели колико год можемо да не буде сукоба, свађе и граје и, не дај Боже, чега још горега, учинили смо све да се ова свечаност обави по закону хришћанскоме а да буде скромна. И позивамо све на мир, на скромност и на братску љубав. И надам се да разумијете, јер нијесмо хтјели ни другу ствар да допустимо: да се овај искључиво црквени догађај и чин подређује било којој политици, нити да се за њега везује и лијепи политика, нити да му се даје другачији значај од онога што он има. Није тачно да је забрањено народу да учествује у свечаности, само смо замолили народ да дођу представници свих црквених општина у Црној Гори, цијело свештенство и да се, наравно, тога дана врше службе Божје, јер је то догађај за цијелу Цркву, по свим градовима у Црној Гори, да се прослави тај догађај. Долази нам Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије кога ћемо свечано дочекати у Подгорици, наравно и на Цетињу. Долазе нам и гости из других помјесних Цркава и то је нама велика част, а да је среће, била би част и за Цетиње. Долазе им благослови Јерусалимске Патријаршије, Руске Православне Цркве и Светога Кијева, Бугарске Патријаршије и осталих Православних Цркава. Видјели су људи и хоће да дођу. Потврдили су и бискупи Римокатоличке Цркве са Приморја, јер сам и ја био на устоличењу Бискупа которског. И људи хоће да нам се на такав начин одуже и подрже нас. И хвала им за то. Позвали смо и представнике других вјерских заједница у Црној Гори, и доћи ће. И треба лијепо да их дочекамо. И да буде мирно и лијепо на Цетињу, нагласио је Владика.

-Ми смо учинили све што је било могуће за мир. Ако неће мир, онда ће узети проклетство. Ко неће да узме мир Божји, онда ће узети проклетство Светога Петра. И ја их упозоравам да не срљају на проклетство. И опет понављам: ја се њих одрећи не могу – то су моја браћа. То је мој род и мој народ. А они нека чине што им драго и како их њихова памет и савјест уче, поручио је изабрани митрополит Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска