Митрополит Јоаникије богослужио у Ћелији Пиперској

Митрополит Јоаникије богослужио у Ћелији Пиперској
Митрополит Јоаникије богослужио у Ћелији Пиперској
Митрополит Јоаникије богослужио у Ћелији Пиперској
Митрополит Јоаникије богослужио у Ћелији Пиперској

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 30. септембра 2021. године, на празник Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, свету службу Божју у манастиру Ћелији Пиперској.

--У прва три века хришћанства, док је оно било гоњена религија, имамо безброј светих мученика који су пострадали за Христа. Међу њима су истакнуте и веома често помињане Вјера, Нада и Љубав које су пострадале почетком дугого вијека. Бити хришћанин у то вријеме значило је бити спреман положити живот свој за Христа када дође испитивање зато што је хришћанство било гоњена вјера. Онај ко би се показао као прави вјерник, он је исповиједао име Христово, исповиједао његово оваплоћење, Његов долазак у овај свијет, Његов крст и смрт и васкрсење. Укратко, цјелокупно Његово Јеванђеље, подсетио је Митрополит.

-Три свете дјевојчице и њихова Света мајка Софија су тако исповиједиле Христа Господа. Прво су пострадале кћерке. А можемо мислити колико је душевно страдање било Свете Софије, мајке њихове док је гледала страдање своје дјеце. Али је већа вјера била, јер је она храбрила своју дјецу да остану у вјери, да се не уплаше и да се не одрекну Христа. А онда је и она скончала на њиховом гробу. Тим хришћанствим плодовима Црква се у своја три прва вијека снажила. Снажила се примјерима тих светих мученика и постала непобједива. А хришћанство је постало вјера којој се одољети не може. И почетком 4. вијека благочестиви цар Константин и његова мајка Јелена су признали хришћанство као слободну религију, рекао је митрополит Јоаникије.

-Хришћанима заправо и не треба ништа друго до слобода исповиједања свете вјере православне. А кад су хришћани добили слободу, некако је одмах вјера почела да слаби. Није више гоњена. И први монаси, подвижници, појавили су се у неком организованом виду тек послије цара Константина. Они заправо желе да наставе то свједочење као наставак оног свједочења светих мученика Христових, да се одричу свега од овога свијета Христа ради, да увијек буду спремни пострадати за Господа, рекао је Митрополит.

На крају Литургије благосиљан је славски колач поводом имендана монахиње Софије.

Извор: Митроолија црногорско-приморска