Митрополит Јоаникије служио мали помен Славку Крстајићу

Његово Високопресвештенств Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у присуство Његовог Преосвештенства изабраног Епископа будимљанско-никшићког г. Методија, свештенства и ожалошћене породице, служио је у храму Преображења Господњег на Жабљаку мали помен Славку Крстајићу, који је тог дана уснуо у Господу у 65. години живота.

Након што се помолио за његову душу, Високопреосвећени Митрополит је казао да се новопрестављени слуга Божји Славко, иако је прерано отишао, потпуно спремио на тај велики пут, да је завршио овоземаљске послове и да прелази у нови живот:

-Затворила се књига његовога земаљскога живота, отвара се књига његовога небескога, новога живота у Царству Божјем. Он је поживио у овоме свијету и оставио међу нама дубоки траг. Увјерени смо да ће Царству небескоме са свима светима наћи своје мјесто, које му је већ припремљено. Јер је био веома одговоран човјек, трудио се, и као домаћин, и као муж, и као отац, и као брат, и као пријатељ, веома озбиљно да извршава све своје обавезе као човјек према свима, истовремено водећи много рачуна да угоди Богу. Он се стално оплемањавао вјером и добрим дјелима и био је пријатељ кад је човјеку најтеже.

Владика се осврнуо на дубок траг који је уснули Славко оставио у Митрополији црногорско-приморској, трудећи се да се унаприједи њен живот, да се обрати пажња на омладину, на сиротињу… Посебно  је истакао његове заслуге за обнову Епархије будимљанско-никшићке:

-Он је био један од оних који стално брину, да се нешто учини, и за народ и за свештенство, и за Цркву Божју. Бринуо је и о овоме светоме храму Преображења Господњег на Жабљаку, из кога га данас испраћамо, али и о многим другим храмовима. Веома је заслужан што је и манастир Подмалинско онако лијепо обновљен. Велики је његов допринос у обезбјеђивању помоћи за сиромашне свештенике који су живјели у некој забити, а које су многи заборавили: Нама је било много важно што се Славко толико сјећа и брине за те свештенике, за сиротињу, за црквене општине. Сјетио би се увијек, и када ми нијесмо очекивали, да нешто помогне.

Опраштајући се од упокојеног, митрополит Јоаникије је нагласио да иако га је тешка и дуга болест исцрпила, његов дух је био бодар и јак, и у тим тренуцима је причао о томе како још нешто да се за Цркву и за народ уради:

-Имао је рјешења, планове, видике, које ми нијесмо баш увијек могли добро пратити. Толико племенитости у једном човјеку која се видјела и кроз то како је он носио тешку болест већ преко 10 година, коју је био побиједио. То је само била његова прекаљена вјера. Био је човјек истинске вјере и сретао се много пута са смртним часом у току ових последњих десетак година у којима је боловао. Носио је тешку болест, па је и побјеђивао. Он се тако и припремао за овај одлазак. И заиста се спремио, са Христом се сјединио већ овдје у овоме животу, а данас одлази у Његово наручје.

Молеће се Богу за покој његове душе, Владике је изразио је уверење да ће он остати дубоко у народном памћењу код свих оних који су га познавали, а Црква Божја ће га се сећати у својим молитвама увек, и у овом покољењу и у будућем, јер је оставио заиста убедљив траг:

-Породица је данас у великој жалости јер губи оваквог покровитеља. Славко је био као стуб око кога се сабирају и породица и ближњи, племеници, сродници. Велика је то жалост, велики је ово губитак, нарочито за породицу, али и за све нас. Али је и велика утјеха што је Славко свијетла лика посвједочио и човјечност и честитост, а посебно што је посвједочио вјеру на истински, прави, искрени начин у овоме животу. И како одлази тако ће за њим да свијетли његов животни пут који је прошао. Увјерен сам да је њему обезбјеђено мјесто у наручју Божјем на небесима, у Царству Пресвете Тројице Оца и Сина и Светога Духа.

Извор: Митрополија црногорско-приморска