Митрополит Николај добио почасни докторат

На предлог Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву је једногласно донeо одлуку о додељивању звања почасног доктора наука (honoris causа) Митрополиту дабро- босанском Г. Николају.

Ово високо звање је уручено на свечаној академији Универ- зитета у Источном Сарајеву 6. децембра 2007. године када су свечано промовисана и 32 доктора наука. Одликовање је уручио ректор Универзитета, проф. др Митар Новаковић.

У образложењу овог одликовања декан Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић је нагласио да се о Митрополиту Николају (рођен 1928. године у селу Смољани, засеок Крња Јела код Босанског Петровца) може говорио као о монаху, епископу, професору и успешном научном раднику. Каријеру у црквеној просвети почео је као професор богословије Светог Саве у Београду када је 1963. године положио професорски испит из Новог Завета на тему Господ Исус Христос Цар и Бог. Наставио је као ректор и професор богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки. На овом положају затекао га је 1973. године избор за епископа аустралијско-новозеландског где је подигао манастир Светог Саве, конак и старачки дом.

Од 1978. до 1992. године био је на трону далматинских епископа. Његовим залагањем, за ово време подигнута је нова зграда Богословије у манастиру Крки, седам нових цркава и шест црквених објеката. Године 1988. покренуо је и часопис "Истина".

Од 1992. године па до данас митрополит Николај се налази на трону сарајевских митрополита. Иако у тешким временима, захваљујући љубави Митрополита Николаја према црквеном школству, отвара се 1994. године Духовна академија, данас Православни богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи. Указао је гостопримство у Фочи прогнаној Богословији из манастира Крке. После поновног отварања ове Богословије у манастиру Крки, заслугом Митрополита Николаја, у Фочи је отворена богословија Светог Петра Дабробосанског која наставља традицију високог школства Сарајевске богосовије, чија 125 годишњица је обиљежена 2006. године свечаним академијама у Сарајеву, Београду, Бањалуци и Фочи. Од почетка рада Богословије Митрополит Николај врши дужност ректора, а на Богословском факултету дужност продекана на коме истовремено предаје Црквено певање. На Музичкој академији у Источном Сарајеву предаје Свето Писмо Старог и Новог Завета.

Поред епархијских дужности и обавеза у поменутим школама, Митрополит Николај налази времена и да пише. Написао је око 20 књига на скоро 4000 страница. Ако изузмемо проповиједи, то су углавном тумачење књига Светог Писма Новог Завета. Он је данас најплоднији писац из ове области у СПЦ.

Наставно-научно веће Богословског факултета у Београду Митрополиту Николају додијелило је 30. јула 1999. године почасни докторат богословских наука.

Митрополит Николај је у својој беседи, на тему Новог Завета, што је и област његовог првенствено научног истраживања, бираним и топлим речима благодарности захвалио Универзитету у Источном Сарајеву, ректору, деканима и професорима на одликовању.

Свечаности су присуствовали Епископ зворничко-тузлански г. Василије, многобројне званице и гости.

Протојереј-ставрофор Ранко М. Билинац