Митрополит Николај освештао темеље храма Светог Варнаве Хвостанског

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у четвртак Свијетле недјеље, 28. априла, освештао темеље храма у изградњи у насељу Врањеш, општина Источно Ново Сарајево, који ће бити посвећен светом исповједнику Варнави Хвостанском.

Након освећења темеља храма, владика Николај је служио Свету архијерејску литургију.

Чину освећења и Светој литургији саслуживало је осам свештеника и један ђакон Митрополије дабробосанске.

Кум освећења темеља храма био је господин Срђан Нишић, унук Срете Моравца, који је поклонио дио земљишта на којем ће бити изграђен храм.

О изградњи цркве, прве у Митрополији дабробосанској која ће бити посвећена светом Варнави Хвостанском Сарајлији, бринуће се Грађевински одбор, на чијем челу је господин Славиша Црногорац, а чине га и свештеници протонамјесник Нико Мојсиловић и јереј Бошко Тошовић.

Највећи донатори изградње темеља храма су Фонд за повратак при Министарству за људска права и избјеглице БиХ и општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Свети исповједник Варнава Хвостански Сарајлија један је од многих канонизованих у Српској православној цркви који су дјелом и животом везани за Сарајево.

Епископ Варнава, поријеклом из Пљеваља, рођен је 31. јануара 1914. године у Гери у америчкој држави Индијана, као Војислав Настић, гдје је живио до своје осме године када је 1923. године са родитељима дошао у Сарајево.

Након што је завршио Богословски факултет у Београду вратио се у Сарајево гдје остаје за вријеме Другог свјетског рата.

Након што су усташе одвеле и убиле митрополита дабробосанског Петра Сарајевског од њега је затражено да буде епископ хрватске православне цркве што је он одлучно одбио.

Након рата се нашао на удару комунистичког режима. У то вријеме је пет година био заточен у Сарајеву, Стоцу, Зеници и Сремској Митровици, а потом 12 година, до смрти, био у кућном притвору у манастирима Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин.

Преминуо је у манастиру Беочин 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима и ту је и сахрањен.

Извор: Епархија дабробосанска