Митрополит Николај упутио нови апел за враћање зграде сарајевске Богословије Цркви

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај упутио је писмо представницима власти БиХ, Републике Српске /РС/, Федерације БиХ /ФБиХ/, Сарајева, међуанродних организација у БиХ и Српске православне цркве /СПЦ/ у којем их поново позива да, у оквирима својих овлаштења и могућности, помогну да зграда Православне богословије у Сарајеву буде враћена СПЦ.

„Опет и по ко зна који пут апелујемо да зграда Богословије у Сарајеву што прије буде враћена њеном стварном власнику - СПЦ, чиме би било омогућено да школа, која је споменик високог школства у БиХ, буде враћена у њено историјско сједиште" - истиче се у писму.

Владика Николај наглашава да би враћање зграде Богословије значило и да у БиХ функционише правна држава, и да ставови о Сарајеву и БиХ као мултиконфесионалној и мултикултурној заједници равноправних народа, у којој су равноправне и цркве и вјерске заједнице, нису само „празне приче".

„Ноторна је чињеница да слични објекти Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у БиХ већ одавно служе својој намјени, што додатно појачава осјећај сумње, не само код СПЦ, него и код православног српског становништва у Сарајеву и БиХ, у искрене намјере да зграда Сарајевске богословије буде враћена правом власнику и приведена сврси" - наглашава се у писму.

Подсјећајући да је Сарајевска богословија основана прије 129 година као висока школа за православни свештенички кадар, која је одњеговала бројне генерације свештеника, просвјетних и културних радника и интелектуалаца, митрополит Николај указује да се ове године навршава тачно 70 година откако су 1941. године њен рад забраниле власти злочиначке Независне Државе Хрватске, а зграда Богословије конфискована.

„Забрана је продужена и у доба комунистичке владавине, упркос бројним молбама наше Цркве за њеним поновним отварањем, да би сама зграда 1960. године била национализована. Данас у њој дјелује Економски факултет Универзитета у Сарајеву" - напомиње се у писму и констатује да неправда која је 1941. године учињена према СПЦ од фашистичких злочинаца, а настављена и у комунистичком периоду, ни до данас није исправљена.
Владика Николај наводи да је у посљедњих више од 30 година одржано неколико десетина састанака са представницима свих нивоа власти у БиХ и оформљено неколико комисија за рјешавање питања поврата зграде Богословије, а да је резултат свих поменутих састанака, преговора и комисија мноштво неиспуњених обећања и два документа.

Први документ, никад проведен у дјело, одлука је Републичког извршног вијећа БиХ из 1990. године, којом се зграда Богословије враћа у посјед СПЦ и налаже надлежним државним органима да предузму мјере за остварење ове одлуке.

Други документ је Протокол из 2010. године, потписан од челних људи ФБиХ, Кантона Сарајево, Општине Стари Град и Економског факултета, у коме се изражава спремност да зграда Богословије буде враћена СПЦ, што ће бити ријешено изградњом нове зграде Економског факултета.

„Колико нам је познато, с циљем релизације било које од тачака поменутог Протокола, од прошле године до данас није учињен ниједан конкретан корак, те једино можемо с разочарењем и огорчењем констатовати да се у овом граду и у овој земљи до унедоглед продужава очигледна и на дјелу доказана 70-огодишња политика дискриминације и недостатка добре воље када је у питању враћање имовине СПЦ" - закључује митрополит Николај.

Владика Николај је писмо упутио члановима Предсједништва БиХ, предсједавајућем Савјета министара БиХ, предсједнику и потпредсједницима ФБиХ, предсједнику Владе ФБиХ, предсједнику и потпредсједницима РС и предсједнику Владе РС.

Писмо је достављено и Светом архијерејском синоду СПЦ, епископима СПЦ у БиХ и Међурелигијском вијећу у БиХ.

Писмо је упућено и високом представнику у БиХ, Делегацији ЕУ у БиХ, амбасадама Ватикана, Велике Британије, Грчке, Италије, Јапана, Њемачке, Русије, САД, Србије, Турске и Француске.

Апел је отишао и на адресе предсједника Владе Кантона Сарајево, градоначелника Сарајева, начелника Општине Стари Град Сарајево, ректора Универзитета у Сарајеву и Економског факултета у Сарајеву.

Извор: Митрополија дабробосанска