Митрополит Порфирије служио у Загребу

Митрополит Порфирије служио у Загребу
Митрополит Порфирије служио у Загребу
Митрополит Порфирије служио у Загребу
Митрополит Порфирије служио у Загребу

У дванаесту недељу по Педесетници, 10/23. августа 2015, на дан када Света Црква слави помен Светог мученика архиђакона Лаврентија, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Др Порфирије служио је Божанствену Литургију у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су свештеници и ђакони Саборног храма.

Након прочитаног Јеванђеља Високопросвештени Митрополит је поучио верујуће беседом у којој је говорио на тему јеванђелске приче о богатом младићу који је испуњавао све заповести, али се није могао одрећи богатства и следовати за Христом. Митрополит је између осталог истакао: „Господ каже: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје. Да ли то значи да богати не могу ући у Царство Божје? Да ли је довољно да смо сиромашни па да уђемо у Царство Божје? Овде Господ прави разлику између религије и духовности, између религијског живота и духовног живота. И нажалост, често смо сви у оковима религијских правила живота, у оквирима религије. Шта је то религија? То је вера у постојање некакве више силе, макар се та сила звала и Бог, и то је испуњавање свих моралних правила која та вера налаже. Али кроз испуњавање тих моралних правила често мислимо да смо бољи од других. У оквиру религијског начина живота Бог нам, заправо, није ни потребан јер ми испуњавамо заповести и Он је дужан само да констатује колико смо добри и колико смо велики, а не да Он процењује наше срце. Није сиромаштво сигуран пут у Царство Небеско, нити је, пак, богатство само по себи сигуран пут у пакао него однос према ономе што смо добили од Бога. Неко је добио имања. Неко је добио некакве таленте и дарове. Неко је добио способности. Свакоме је Бог нешто поверио да би то што има служило и другима, да би делио са другима, да би Богу био благодаран. Не цени нас Бог по ономе што имамо него по ономе што јесмо, макар имали спремност да испуњавамо и заповести. Заповести су први ступањ. Није Христос хтео да каже немој испуњавати заповести. Држи се заповести! Али држи се на прави начин јер оне треба да те науче да живиш у покајању, да будеш снисходљив према свима и свакоме. Да се не преузносиш у односу на било кога. Дакле, не цени нас Господ по ономе што имамо него по ономе што јесмо.“

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска