Митрополиту Амфилохију награда града Крушевца

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је у суботу, на празник Светог Атанасија Атонског и Светог Сергеја Радушког, Свету Архијерејску Литургију у цркви Лазарици у Крушевцу, уз саслужење свештенства Епархије нишке и ђакона Архиепископије београдско-карловачке, као и у присуству многобројних верника. Потом се митрополит Амфилохије упутио у манастир Ђунис, где га је сачекало топло и срдачно сестринство манастира.

По предању далеке 1898. године манастир Свете Богородице је открила девојчица Милојка из Ђуниса. 1934. године по благослову Светог Владике Николаја подигнута је мања црква брвнара. 1960. године одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одлучено је да се црква Покрова Пресвете Богородице прогласи манастиром. Године 1977. постављен је камен темељац за велику цркву, која је освећена септембра 2001. године, руком Његове Светости Патријарха српског Г. Павла. У њеном осликавању учествовали су грчки сликар Адонис, проф. Драгомир Јашовић и други. Иконостас је радила иконописачка школа манастира Жиче.

Делегација СПЦ на челу са митрополитом Амфилохијем се затим упутила у манастир Светог Романа који се налази на десној обали Јужне Мораве у близини Ђуниса. Мошти Светог Романа Синаита и данас се чувају у овом манастиру. Свети Роман се поштује као чудотворац и исцелитељ. Прво помињање је из 1498 год. На старим темељима подигао га је управник ергеле Кнеза Лазара. Обновио га је Ђорђе Пиле 1795. који се у њему и излечио. Живопис из 1795 године сачуван је у певницама и поткуполама. Сматра се да испод слоја креча има још старијих фрески. Нови живопис је урађен 1831. Манастир је активан и о њему брину монахиње.

Затим је делегација СПЦ посетила нови манастир у Мрзеници. Богоридичина црква доживљава трећу обнову. По плану, биће изграђена већ током предстојећег пролећа. А над изградњом ће бдети мати Екатерина, игуманија, са пет монахиња, које чине сестринство манастира, и духовни отац Тихон. Манастир се издржава углавном од прилога посетилаца, мада има и скроман посед, који чини, пре свега, шума. Подручје, иначе, припада познатом комплексу таласастих шумовитих брда са остацима бројних цркава и црквишта, који овде називају мојсињском или српском Светом гором. Претпоставља се да су ове свете грађевине, укључујући и мрзеничку, подизали светогорски монаси, повлачећи се пред Турцима, после Маричке битке у другој половини 14. века. Нагрижене временом, многе чекају обнову.

Беловодску розету - највеће признање које додељује град Крушевац, некадашња престоница Светог Цара Лазара Хребељановића, уручено је Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију. Традиционалном наградом Беловодском розетом се овенчавају сви који су оставили неизбрисив траг својим културним ангажманом у српском народу. Беловодску розету до сада су добили академик Матија Бећковић, песникиња Десанка Максимовић, Љуба Симовић, песник Брасинлав Петровић...
Митрополиту Амфилохију награда је уручена за његове заслуге што су се, после 563 године - на Видовдан 2006. године, сусреле мошти Светог Цара Лазара и Јелене Балшић, оца и кћерке, тиме обновивши свету везу између Крушевца и Зете. Митрополитовим благословом установљена је престижна књижевна награда Јелена Балшић која се сваке две године додељује у спомен на песникињу, владарку и кћерку кнеза Лазара у манастиру Бешка, на Скадарском језеру. Митрополија црногорско-приморска је 2002. године обновила манастир Бешку, а свете остатке Јелене Балшић похранила у нови камени ћивот. У манастиру већ одавно живи монашко сестринство, а сваке године се за викенд пред Благовести одржава велики црквено-народни сабор. Јелена Балшић је умрла 1443. године и сахрањена у цркви св. Богородице на Бешки.

Б.Ж.