Многобројни сусрети у Мелбурну, Аделaјиди и Сиднеју
Патријарх посетио Коптску теолошку академију Светог Атанасија Великог. Посета храмовима у Аделајиди и скиту Пресвете Богородице у Инглвуду. Патријарх у Сиднеју. Посета парохији на Централној обали. Добродошлица у грчким манастирима.
Патријарх српски г. Иринеј посетио је 8. марта 2016. године, у пратњи митрополита г. Амфилохија и надлежног епископа г. Иринеја, Коптску православну теолошку академију „Свети Атанасије Велики“ у Донвејлу. Патријарх српски Иринеј одржао је пригодно предавање на тему улоге Цркве у савременим токовима присутним представницима Васељенске Патријаршије, Римокатоличке Цркве, Англиканске Цркве, домаће - Коптске Цркве, професорима и предавачим на овој Академији, који су у исто време угледни представници Универзитета у Мелбурну.
Декан Академије Светог Атанасија Великог, Епископ мелбурнски г. Суријел, заједно са професорима ове реномиране образовне институције Коптске Цркве, уприличио је незабораван дочек за делегацију Српске Православне Цркве, почевши од изношења свечаног паноа са ликом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, најавом предавања и срдачном добродошлицом, па све до свечаног ручка у част високих гостију и обиласком богослужбеног дела прелепог образовног комплекса.
У вечерњим часовима, летом из Мелбурна за Аделајд, делегација Српске Православне Цркве свечано је дочекана на локалном аеродрому, одакле се запутила у цркву Светог Саве у Хајднмаршу, где је служена доксологија. Домаћини у овој цркви били су протојереј-ставрофор Зоран Иванић и ђакон Јован Јовчић.
Одатле, уз свечану пратњу делегација се упутила ка храму Светог Саве у Вудвил Парку, где је служена велика доксологија. Домаћини у овој цркви били су протојереј Страхиња Јањић и ђакон Мишел Миочиновић уз председника Црквене општине г. Рада Јовичевића. У наставку је приређена свечана вечера на којој је изведен пригодан културно-уметнички програм.
Сутрадан, 9. марта 2016. године, на реду је била посета скиту посвећеном Рођењу Пресвете Богородице у Инглвуду, где су патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и владику Иринеја дочекали јеромонах Марко и монахиња Сузана са неколико десетина присутних верника. Поменути верници су у тек нешто смањеном броју испратили високе госте на следећи лет за Сиднеј, где су у вечерњим часовима истог дана многобројни православни верници дочекали су Патријарха српског г. Иринеја и његову часну пратњу.
У Саборном храму Светог великомученика кнеза Лазара у Александрији (Сиднеј) високе госте је дочекао архијерејски намесник и старешина храма протојереј-ставрофор Миодраг Перић и г. Момир Вукоман, председник Црквене општине. Служена је велика доксологија уз умилно појање црквеног хора.
Свечана вечера, која је уследила након богослужбеног дела, била је изузетна прилика да се истакну досадашњи позитивни утисци са свих до сада посећених места у којима се подвизава и молитвено усавршава српска миграција на Петом континенту, као и да се сумирају духовна запажања изнета у пригодној поздравној беседи Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Другог дана боравка у Сиднеју, 10. марта 2016. године, Патријарх српски је са часном пратњом посетио мисионарско подручје посвећено Сабору Срба Светитеља које је лоцирано у појасу тзв. Централне обале, а чији храм на месечном плану опслужује јереј Далибор Павловић. Пријатан разговор са верницима био је по старом српском обичају праћен пригодним послужењем.
Делегација Српске Православне Цркве одатле се упутила у два оближња грчка манастира: мушки манастир посвећен Пресветој Богородици и женски манастир посвећен Часном Крсту, оба смештена на Мангров брду. Добродошлица коју су овом приликом архимандрити Евсевије и Стефан указали Патријарху српском г. Иринеју, нескривени је доказ небоземне љубави коју је роду људском оставио Спаситељ наш, Господ Исус Христос.
У вечерњим часовима, у Конзулату Републике Србије у Сиднеју уприличен је дипломатски пријем у част званичне посете Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја Аустралији. Домаћини овог сусрета били су амбасадор г. Мирољуб Петровић и генерални конзул г. Бранко Радошевић.
текст и фото: ђакон Александар Секулић