Моба 2015 на Соко граду

Малишани са Косова и Метохије на Моби. Слава Мобе на Соко граду. Слава у Богоштици.

 Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, четрдесеторо деце са Косова и Метохије допутовало је у пратњи учитеља и вероучитеља у манастир Светог владике Николаја како би са младима из неколико европских земаља провели три недеље у сабрању, утврдили веру, разменили искуства и знања и стекли нове пријатеље, браћу и сестре у Христу.

Милан Савић, родом из Старе Пазове, 2004. године завршио је Богословију  Светог Петра дабробосанскогу Фочи. Божјом милошћу указала се потреба за једним вероучитељем на Косову и Метохији. Службовао је непуне две године у Великој Хочи, а од 2014. године по постављењу од координатора, вероучитељ је у селима Јасеновик, Стража и Ново Брдо.

Службом у три малена српска места на око хиљаду метара надморске висине успева да своје три школе обиђе и да се о својим ђацима непрестано стара; захваљујући несебичној помоћи манастира Драганац и архимандриту Илариону, успева да да са децом посети оближње храмове како би осетили саборни литургијски живот и службу Господу о којој уче на часовима веронауке.

„Ниједног секунда се нисам двоумио око службе вероучитеља на Косову и Метохији, јер сам на то гледао са духовне стране. Размишљао сам: идем на Косово и Метохију уз мајчину стрепњу: Сине, шта ћеш тамо! Ја одговарам: Свугде је земља Господња; ако ми је суђено да пострадам млад, могу то било где у Пазови. Идем да радим свој посао, идем да носим крст који ми је Господ подарио. Свестан сам да ме Бог неће нигде оставити. Свестан сам да је то мој пут, да тако треба да испуним оно што ми је Богодредио.

Велика Хоча, прво место службовања, у срцу је вероучитеља и данас. Богу благодаран за ту децу и све проведене часове са њима, вероучитељ Милан Савић за две године имао је прилику да осети какав је то народ: мали једино по броју, али по свему другом - велики  народ који из све душе истрајава да опстане на свом огњишту. По души, по борби да опстане, да живи у Великој Хочи, деца Велике Хоче су по много чему јединствена. У окружењу у којем живе једино вапе за слободом а, све остало имају (грађани неба који све познате људске границе превазилазе).

Узвраћајући љубављу на љубав којом је био окружен и примљен, вероучитељ Милан је организовао обилазак фрушкогорских манастира. Захваљујући Општини Стара Пазова која је сносила трошкове њиховог пута и боравка, деца су се поклонила српским светињама.

Деца су путовала по читавом свету са хором Косовски божури, походећи земље од Русије до Америке, први пут су обишла фрушкогорске манастире; за три дана обишли су осам манастира. Епископ сремски Василије благословио је децу када су посетила Саборну цркву у Сремским Карловцима и Ризницу.

Слава Богу, полазници веронауке са Косова и Метохије овог лета Господњег су на Моби. Дошла су из новобрдске општине, из Штрпца. Око 35 деце изашло је из врло тешких услова у којима живе, али се  труде да испуне све оно што се од њих очекује: да слушају родитеље, заврше школу, иако та средина није безбедна за њихово одрастање.

О крсној слави се посебно говорило, и деца су имала прилику да учествују у слави Мобе, која је на дан Пресвете Богородице Тројеручице, 25. јула 2015, а такође су присуствовала и венчању старог мобаша Сретена Тадића, који је. захваљујући Моби, нашао по Божјем промислу животну сапутницу.

Деца активно похађају сва богослужења и учествују с радошћу у свим активностима у манастиру Светог Владике Николаја Српског.

Учитељица Александра Спасић, родом из Призрена, која је такође у пратњи деце са Косова и Метохије, ове три недеље допуњава и укрепљује децу у учењу о вери, историји, култури и традицији. Посебно се негују и развијају односи са децом која су стигла из неколико европских земаља, Немачке, Русије, из српског расејања, као и из Македоније и Црне Горе.

Да завршимо речима вероучитеља Милана Савића поводом речи Мир која се на свету највише пута изговори, а најмање мира има; подсећамо се речи из литургијског богослужења: Још се молимо за мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих цркава, сједињење свих…

Празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице прослављен у манастиру у Богоштици и у манастиру у Соко Граду

Слава у Богоштици

Благодат Светога Духа је сабрала верни народ који је у рано јутро стигао из Рађевине, Азбуковице, градова Крупња и Лознице, Бање Ковиљаче, из околних малених села, са славног Текериша, Цера и Мачковог камена да у литургијском сабрању умоле Господа за здравље и спасење. Пресвета Богородица Тројеручица грли нас данас са три руке и пројављује Тајну Свете Тројице.

Света Литургија је почела у осам часова, и Епископу шабачком Лаврентију саслуживали су архимандрити: Серафим Божић (манастир Денковац), Филимон Зековић (Каона), јеромонах Пајсије Будимир (фрушкогорска Раваница), архијерејски заменик протојереј-ставрофор Мирко Вилотић; протојереји-ставрофори: Миодраг Васиљевић, Јован Станимировић, Златомир Братић, Мирослав Јаковљевић; јереј Драган Јеремић; протођакон Игор Давидовић (Архиепископија београдско-карловачка) и ђакон Епископа шабачког Никола Јанчић.

Славски колач је пререзао Преосвећени Владика Лаврентије и освештао жито, а затим се кратком беседом обратио верном народу. Епископ је честитао славу архимандриту игуману Нифонту, домаћину,  и верном народу.

„Дубоко сам благодаран Господу нашем и Мајци Његовој који су нам даровали здравље и срећу, и удостојили нас да и ове године дочекамо празник и прославимо име Божје и све оне који се пред лицем Божјем моле за наше спасење...“ казао је Епископ шабачки, око којег су се, сем верног народа, окупили и учесници Мобе 2015.

„Господе, удостој ме да не живим више себи него Теби, наш Творче и Добротворе“, речи су на које нас је подсетио архимандрит манастира Денковац игуман Серафим поводом вишедеценијске службе Господу Епископа Шабачког Лаврентија: као младић пошао је из родног места Богоштице, задојен управо наведеним речима, и касније као добар  пастир свог словесног стада следио је за стадом, по континентима и по шару земаљском. Али ... вратио се у свој крај, вратио се свој својима. Три деценије Епископ шабачки Господин Лаврентије мудро управља негдашњом Епархијом шабачко-ваљевском, а данас Епархијом шабачком...“

Славска трпеза се постављала два пута. По благослову Преосвећеног владике Лаврентија, за трпезом је говорио архимандрит Серафим из манастира Денковца:

„Између свих празника Мајке Божје, којих није мало у црквеном календару, за нас Србе је веома значајан данашњи празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Да је то тако, сведочи зацело света царска лавра немањићка – Хиландар, на Светој Гори, која се тамо на најсвечанији начин прославља данас прославља. И све свештене обитељи светогорске које Њу признају и познају као своју врховну игуманију. Кад одете на Свету Гору и питате ко је овде управитељ, игуман, једногласно ће вам рећи да је то Мати Божја. Ако питате где се налази њихова игуманија, одговориће да је у манастиру Хиландару...

Многе наше обитељи, почевши од сремског Гргетега, шумадијског Каленића, до свете и свештене обитељи у Богоштици, зацело показују значај и углед Њене свете Иконе међу нама...“

Посебно су биле дирљиве речи  архимандрита Серафима упућене домаћину, архимандриту игуману и оцу Нифонту:

„Нема дана да не размислим о брату у Христу, оцу Нифонту. Како му је овде и лепо  и дивим се! Некад ми, пак,  због њега зебе срце, јер није му лако, јер сам носи монашки и игумански крст. Ми овде дођемо, ево, слава је; пут нас нанесе, обитељ накратко постане кошница, врви од народа Божјег...  Али ми и одемо, а игуман Нифонт остаје овде да изграђује свој мир и моли за мир свих нас, и да се кроз молитву и Свету Литургију коју његове руке приносе, стара о нашем спасењу...“

Молитва свих нас је да се монашка обитељ у манастиру Иконе Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици увећа.

За све окупљене мали културно-уметнички програм извело је фолклорно друштво Даниловград.

На поласку из ове нове свете обитељи свако је добио на дар малену икону српског светитеља Николаја Охридског и Жичког, као и икону и Богоматере наше Пресвете и Пречисте Богородице.

Слава Мобе на Соко граду

Млади учесници овогодишње Мобе, који нису били у Богоштици, узели су учешће у трећој слави установљеној на предлог Његовог Преосвештенства Епископа  шабачког Лаврентија. За славу су деца из јужне Русије украсила цркву цвећем.

Свету Литургију је служио протојереј Зоран Ристивојевић, старешина манастира Соко, док су за певницом заједно појали руска деца, наши богослови, теолози Милош Јовановић и Милош Јањић, и деца  Житорађе са вероучитељем Гораном Антанасковићем, деца са Косова и Метохије са вероучитељем Миланом Савићем. Тако се на Литургији, у препуној цркви, једним устима одговарало и певало Оченаш, тропар Светом Владики Николају и Богородици Тројеручици.

После Свете Литургије, старешина манастира Соко је осветио славско жито и преломио славски колач. Молитвено сабирање и заједничко појање тропара је испунило је сва срца, управо ту, пред Домом Светог Владике Николаја Велимировића и Домом Патријарха Павла.

Стари мобаш Владан Петрушевић, студент Уметничке академије из Скопља, поклонио је за манастирску славу у мозаику израђену икону Светог Николаја  Охридског и Жичког. Пре шест година је млади мобаш, данас двадесетдвогодишњи уметник, од сестре Крстане Тасић, великог добротвора манастира Светог Николаја и иконописца иконостаса,  заволео иконописање.

На овај начин су учесници Мобе прославили празник Иконе Богородице Тројеручице и у манастиру у Богоштици, што је и родно место Епископа Лаврентија, и у манастиру светог Николаја Велимировића, што је такође задужбина овог српског Епископа.

З.Зец