Модерна византијска рапсодија у част Константина Великог

У оквиру обележавања Миланског едикта, 14. септембра на летњој позорници Нишке тврђаве, као део државне манифестације у част цара Константина, чувени српски уметник Слободан Тркуља, светски познат као мултиинструменталиста и фантастичан певач, извешће уз ансамбл „Балканополис“ својеврсну „модерну византијску рапсодију“.

Поред епик рок звука, филмичних гудачких аранжмана, византијских напева, многобројних древних традиционалних инструмената и модерног електро звука, “Музика Константиновог града” биће специфична и по учешћу рок гитаристе Дејвида Роудса из чувеног бенда Питера Гебријела. Тим поводом разговарали смо са оригиналним извођачем и ствараоцем музичког спектакла, Слободаном Тркуљом. Поред епик рок звука, филмичних гудачких аранжмана, византијских напева, многобројних древних традиционалних инструмената и модерног електро звука, “Музика Константиновог града” биће специфична и по учешћу рок гитаристе Дејвида Роудса из чувеног бенда Питера Гебријела.

Тим поводом разговарали смо са оригиналним извођачем и ствараоцем музичког спектакла, Слободаном Тркуљом.

Шта све обухвата Музика Константиног града?

„Музика Константиновог града“ је модерно музичко дело засновано на културном наслеђу Византије и електро-симфо-рок звуку „Балканополиса“. Музика коју су хиљадама година обликовале мелодије народа источних хришћана и блискоисточних традиција је добила свој футуристички облик.

Колико је инспиративно стварати музику у част Миланског едикта? И шта за Вас значи што сте део једне овакве манифестације?

Драго ми је да је држава дала шансу новим генерацијама. Мене генерално већ годинама јако привлачи музика источног хришћанства, та слобода и лепота свирања, византијско појање, разни инструменти које користимо ми а и неки народи на Оријенту. Стварао сам са идејом да се фокусирам на музичко наслеђе Константиновог града као најшире културно наслеђе Римског царства и на његов утицај на нашу културу и развој хришћанства код нас.

Ко заједно са Вама изводи Музику Константиновог града?

На музици сам студиозно радио са дугогодишњим пријатељем, младим продуцентом Марком Милатовићем, који је ме је несвесно лишио отпора који сам имао према коришћењу електронског звука у креирању звучних текстура јер је маестралан у стварању истих. Биће ту и панкер – стрип уметник Леонид Пилиповић на тамбури, светски познат британски рок гитариста Дејвид Роудс, из чувеног бенда Питера Гебријела; “Најбољи српски бубњар” Ари ден Бур, први појац манастира Хиландара Александар Јовановић, антрополог Милош Јаковљевић на кавалу, специјални гости ударач Ратко Даутовски и виолиниста Ромаиос Авластимидис из Грчке као и бројни други који ће учинити овај концерт незаборавним.

Овај јединствени музички перформанс извешће се на преко 50 инструмената. Колико су они специфични?

Поред рок гитаре, гајди, фрула, гудачког оркестра, лире, тамбура, кавала и клавијатура на сцени ће бити и древни канонаки који свира Атанасиос Кулентианос из Грчке.

Канонаки је жичани инструмент из породице харфи који се свира положен у крилу, са посебним напрсцима и има преко 90 жица. Овај инструмент се у Библији спомиње као псалтир а чувени математичар Питагора му је дао новије име.

Сигурно један од најдивнијих звукова који ће се чути са сцене је звук јерменског дудука, древног инструмента са планине Арарат којим је по предању Ное позивао на Нојеву барку.

Како се такви инструменти израђују?

Исто како се и свирају – са много, много љубави!

Колико људи има на сцени?

„Балканополис“ са византијским хором и гудачким ансамблом броји око тридесетак људи. Сви они ће „Музику Константиноног града“ претворити у својеврсну рапсодију звучних боја истока која на јединствен и модеран начин комбинује рок, класичну, електро, духовну и традиционалну музику источног хришћанства. Биће то права „модерна византијска рапсодија“.

Хоћете ли и у визуелном смислу одговарати епохи коју славите, ако узмемо у обзир да су костими уметника на сцени до сада били једни од упечатљивих ствари у години прославе јубилеја Миланског едикта?

Лично бих волео да се наш наступ првенствено запамти по одличној музици и да то буде главни фокус и публике и медија. Мени лично су костими увек у другом плану али у сваком случају и визуелни аспект нашег наступа ће бити врло занимљив јер ће га пратити холограмске пројекције које припрема млади уметник Горан Балабан.

Музику Константиновог града извешћете на летњој сцени Нишке тврђаве. Колико су Вам Константинов град и његова историја послужили као инспирација у стварању овог дела?

Мој креативни фокус је пре свега био на музичком наслеђу његовог града – Константинопоља и то првенствено делу који се историјски и културно директно дотиче нас. Изабрао сам звучне боје које ми одговарају и дао себи апсолутну слободу да по свом уметничком сензибилитету стварам емотивне пределе. Музику сам компоновао по замишљеним сценама из живописне историје града, као да сам радио музику за филм. Генерално волим такав приступ музици, јер је звук врло сугестиван, покреће машту слушаоцу и зато што много јасније стварам музику кад сам инспирисан сликама.

Планирате ли да се дело чује и види и ван граница наше земље?

Мислим да би било врло значајно да се то организује.

Наступали сте много пута на светским позорницама, да ли мислите да ће прослава јубилеја Миланског едиктаистаћи Србију на светској позорници стављањем у први план њеног богатог културног наслеђа?

Свети цар Константин је Миланским едиктом основао „Нови Рим“, Источно царство засновано на хеленској култури, римском праву и хришћанској вери. Треба искористити овај јубилеј за светску промоцију наше културе и традиције која је као и ренесанса западне културе проистекла из духовног и културног развоја источног хришћанског царства. Културно наслеђе Србије је у том смислу врло значајно у светским оквирима и треба га што боље испромовисати.

Прес служба пројекта „Милански едикт, 313 – 2013, Србија“