Мојковачка битка сто година касније

Књига „Мојковачка битка сто година касније“ представљена је 15. јула 2021. године у Беранама. У питању је зборник радова са округлог стола „Операције црногорске санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек“, који је, поводом стогодишњице славне Мојковачке битке, одржан у Беранама. Зборник су, под називом „Мојковачка битка – сто година касније“ објавили берански Центар за културу и Епархија будимљанско-никшићка.

У представљању дела учествовао је Епископ изабрани будимљанско-никшићки г. Методије, преносећи благослов Митрополита изабраног црногорско-приморског г. Јоаникија.

Владика је казао да пред неким људима, догађајима и времену морамо бити достојни да се зовемо њиховим наследницима и потомцима, баштиницима њихове светлости, а такви су Црногорци, Мојковачка битка и Божић 1916. године.  

„Синовe свјетлости познаће Господ по свијетлим плодовима њихових добротољубивих мученичких живота. Жртвујући за се за брата и полажући живот свој за другога, управо у вријеме рођења Богомладенца Христа, наши ђедови су се тог крвавог Божића 1916. рађали као дјеца Божја и побједници у свјетлости свог човјекољубља“, казао је епископ Методије.

„Смртна природа човјекова је побијеђена и те зиме 1916. године када је богочовјечанским преображењским жаром, у леденим зимским данима и ноћима, зарудила и ужарила се душа црногорског војника, који је гинуо љубећи другог више него самога себе. Оставивши све за собом, породице, жеље, младост, живот цио, пошли су за Христом кротко вођени просијаном својом душом да помогну другоме, да спасу брата, да одбране српство, да оставе све и живот свој положе. И видимо сад, да само онај човјек који је у сваком тренутку спреман да напусти све и нестане – частан је и поштен хришћанин. Бити спреман је метафизичка категорија. Љубав према другом и ближњем отвара улаз у другу човјекову природу, ону на коју смо сви позвани, природу кроз коју смо сједињени једни с другима кроз Христа и са Христом. Истинити и праведни човјек природно и неодољиво тежи да се преобрази и обуче у Христа, те сјећајући се свијетле Мојковачке битке и свега што она нама данас значи ми јасно видимо и чујемо Косовски завјет и опредјељење њених синова који су хитали Христу у наручје, крштавајући се сопственом крвљу у име Његово“, навео је Владика.

„Учесници Мојковачке битке не би били Синови свјетлости да су на мртви кантар историје и интереса стављали своје животе и своје одлуке. Њихова вјера није била у сили и оружју, нити у побједи, мржњи на непријатеља, спознаји великих и малих политичких игара. Они, чији смо ми данас, имали су само вјеру у Бога да чине добро дјело, јер га чине за другога, не за себе, и имали су љубав да помогну слабијем, да помогну брату који је на кољенима, па макар и сами пали на кољена са њимa, али сједињени у слави Господа нашег“, рекао је Владика

„Зашто људи данас нијесу браћа један другоме. То је питање свих питања и врло је јасно зашто. Зато што у односу према другоме полазимо од знања и суда о њему, од предзнања које је предрасуда, обмана и варка, које је сумњама поплочани пут до нигдје, од знања које није познање и није нада и које нема крила. Умјесто да увијек и само полазимо од себе и свог безусловног Христовог, Косовског или Мојковачког опредјељења за љубав и жртву, опредјељења за истинито, праведно и часно, за оно чиме душа бије и узраста ка Небесима и да буде како је заповијеђено: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. На нама је данас да узрастемо до њих, да будемо њихови. Ми и данас, овим свијетлим Зборником који нас је окупио чинимо успомену на велике људе, који су освјетлали образ човјека и образ васцијелог човјечанства. Радујем се и благодарим што сам данас дио овог скупа, као што сам и кроз мог пранђеда Рада био дио Мојковачке битке и сматрам великим благословом и срећом када имамо прилику да огријемо душе и срца, сјећајући се и приповједајући о људима чији свијетли спомен остаје нама и цијелом човјечанству као највјеродостојнији израз и одраз Христове истине. „Верујте у свјетлост да будете синови свјетлости“ (Јн. 12,36)“, закључио је епископ Методије.

У представљању Зборника учествовали су др Будимир Алексић, Горан Киковић и Дамјан Ћулафић, који су, заједно са пок. Влајком Ћулафићем, приређивачи дела.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка