Похвала Богородице
Акатист је дивна песма похвале и благочестиве оданости Мајци Господа Исуса Христа. Има облик поеме сачињене од 24 икоса и кондака, а сваки икос сачињен је од прозби сачињених од дванаест стихова, и завршава се узгласом: „Радуј се Невесто, неневесна!" Ова химна има за основ кондаке које је испевао Роман Слаткопојац (491-560), ђакон у Бејруту и Цариграду, а приписује се патријарху Сергију (између 610. и 638).
Византијски филозоф Михаило Псел (VI век) приписује овај акатист Георгију Писидијском, библиотекару Свете Софије, који га је, наводно, саставио 629. године, у доба цара Ираклија, поводом византијске победе над Аварима који су опседали Цариград, победе која је приписана Пресветој Дјеви.
Пева се у многим православним црквама петком за време првих пет недеља Великог поста, а у петак пете седмице, Акатист се пева у целини. Назива се Акатист, или несједален (грчки - Ακαθιστος, [слушати] стојећи на ногама), јер је верни народ из љубави, преданости и благодарности Пресветој Богородици због чуда које је учинила, стајао за време појања целе химне.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
