Молитвена сабрања у Даламцији
У прву суботу након Илиндана, 4. августа 2018. године, када се православни хришћани традиционално окупљају у храму Светог Спиридона Чудотворца у Скрадину, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је свету заупокојену Литургију за све пострадале од Косовског боја до данас, а посебно у акцији Олуја и после ње.
-Данас треба да споменемо сваку душу која је невино пострадала и за коју треба да се молимо. У дан суботњи, а поготово на данашњи дан када се сећамо свих оних који су страдали током ратних догађања од 95. године па надаље, увек се молимо за све оне који су се са светима упокојили у Господу и који се налазе у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже бол, туга и уздисање. Они који су невино пострадали за Крст часни и слободу златну зову се мученици Господњи, они су сведоци крсно-васкрсне жртве самога Богочовека, коју је он принео за нас људе и за наше спасење, рекао је Епископ далматински.
-Треба да се угледамо на мученике који су највише волели Господа и сваког човека, те да смо речју Господњом позвани да волимо све људе, па и оне који нам нанесу зло и који су нам непријатељи (Мт 5, 44-45), јер је управо та љубав оно што нас чини православним хришћанима, поручио је владика Никодим.
Поводом годишњице војне акције „Олуја“, једног од најтрагичнијих тренутака у историји српског народа на просторима Далмације, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је 5. августа 2018. године свету архијерејску Литургију у Марковцу.
У прву недељу после Илиндана у Марковцу се традиционално обележава храмовна слава, али су дан и свето сабрање ове године били посвећени првенствено свим невино пострадалим душама за време „Олује“ и после ње. Овим поводом епископ Никодим обратио се присутнима у цркви Светог пророка Илије у Марковцу беседом коју преносимо у целости:
-Којим речима да вам се обратим, драга браћо и сестре, на данашњи дан, са каквом поуком? Ево већ данима размишљам о томе. По мени, драга браћо и сестре, за нас у Далмацији на данашњи дан треба да ућути свака твар (Литургија на Велику Суботу). Треба да ућути свака твар и да се само у молитвама обраћамо Господу за сваку душу намучену, напаћену и пострадалу. Таква је моја вера и ја тако сматрам, да бисмо данас требали у молитвама да се обраћамо Господу за све оне који су пострадали у овим крајевима. Али и поред тога обратио бих вам се са пар речи и једном кратком беседом, драга браћо и сестре. Ми смо се се сабрали овде око наше цркве у Марковцу, да на традиционални начин прославимо храмовну славу Светога пророка Илије, у недељу након Илиндана, како је то већ вековима установљено. Али наше мисли, наша молитве, налазе се управо код оних који су невино пострадали на данашњи дан приликом „Олује“ и у данима који су уследили након тога. Они се, драга браћо и сестре, налазе у насељима праведних где одбеже свака бол, туга и уздисање. Они су мученици који се налазе пред Престолом Свевишњега, гледају нас и моле се самом Свевишњему за све људе па, убеђен сам, и за оне од којих су пострадали. Таква је била вера древних мученика Цркве Божје и свих оних који су пострадали за веру. То је вера и нас хришћана, јер нам је то предано као и заповест од самог Господа Исуса Христа који је рекао: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне” (Мт 5, 44). Јер само тако ћемо да будемо „синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима” (Мт 5, 45). Е, та вера и љубав према свима су оно што нас чини православним хришћанима, драга браћо и сестре, само та љубав, према ближњима својима на првом месту, али и према непријатељима нашим и по тој љубави и жртви ће нас „познати да смо ученици Његови”(Јн 13, 35). А наше је, драга браћо и сестре, да будемо људи, како је то говорио наш дивни патријарх Павле. Ми треба да учинимо колико год можемо да не чинимо никоме зло, да никога не кунемо, нити мрзимо, него само да благосиљамо и да чинимо добро свима и свакоме (Мт 5, 44). Зато и ми треба да се молимо Господу и Светима Његовим, међу којима се налазе и они који су невино пострадали за веру, да Господ буде милостив према свима нама и да нам опрости грехове наше, а тако и ми треба да праштамо другима, јер ако опростимо ми људима сагрешења њихова, опростиће и нама Отац наш небески (Мт 6,14). А само да знате, драга браћо и сестре, да је праштати једна од најузвишенијих и најтежих људских врлина. Треба да се молимо Господу да све оне који су пострадали у „Олуји“ и након ње, упокоји и „смести их у рај, где хорови Светитеља и праведника сијају као звезде”. На крају желим да заблагодарим свима вама који сте данас дошли овде у Марковац да се помолимо Богу, одслужимо свету Литургију, да се причестимо и да пожелим да нам Господ, молитвама Светог пророка Илије, громогласног проповедника покајања, и свих Светих Његових, подари свако добро, мир и љубав у све дане живота нашега. Живели и Бог вас благословио и свако добро даровао. Амин.
Извор: Епархија далматинска
