Молитвена сабрања у Епархији осечко-пољској

Архијерејска Литургија у Даљу. Празник Покрова Пресвете Богородице у Осијеку. Прослава јубилеја Српске Цркве у Епархији осечкопољској.

У недељу, 13. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу. Саслуживали су протонамесник Немања Клајић, први парох даљски, и ђакони Војислав Николић и Предраг Јелић из Даља.

-Сваки пут када се сусрећемо на светој Литургији на првом месту прослављамо Име Божје и сећамо се догађаја из домостроја Спасења који нас упућују на спасење. Јеванђеље открива пут Живота и пут нашега спасења. У Јеванђељу се налази испуњење нашега живота, оно нас поучава речима Господњим које су вечне и непролазне. Живот у Цркви јесте благословен и благодатан живот. Да ли има лепше стварности у историји од оне коју проналазимо у Цркви? Наравно да нема. Живот не може другачије бити испуњен него онда када живимо у Цркви Божјој, ако се сабирамо на светим Литургијама које носе пуноћу живота. Чинећи тако знаћемо да смо на путу Светога Симеона и Светога Саве, поручио је владика Херувим и подсетио:

-Налазимо се у години јубилеја осам стотина година постојања наше Цркве. Наша Црква је у историји пролазила кроз различита искушења, али је опстала и остала уз свој народ. Остала је да лечи народ јеванђелском утехом, да проповеђу речи Божје остану уткане у биће нашега народа, да буду путоказ нашем народу ка Царству Божјем. Наш народ има своју постојаност и свој литургијски континуитет. Да је наш народ христоносан и богоносан сведоче нам светиње и дела владара који су нас водили, али и светих патријараха који су сејали Реч Јеванђеља од истока до запада наших земаља. Надамо се да дивним делима након протеклих осам векова није крај, јер наш народ треба и даље да се преображава. Светосавље не треба да буде пука идеологија, него начин живота. Светосавље је испуњено Јеванђељем, ако живимо светосављем заправо живимо Христом. Када се на светој Литургији причешћујемо Телом и Крвљу Христовом наш светосавски народ добија благодатну пуноћу врлинског живота. Требамо да долазимо у Цркву Божју, да посећујемо света богослужења, да се истински молимо и држимо пост. Требамо бити они који животом сведочимо ношење Крста и тајну Јеванђеља које нам се открива. Јеванђеље треба да као семе да стоструки плод који даје Истину и Живот. Тако облагодаћени можемо бити пример свима, можемо понети тај Крст ка нашем духовном распећу. Многи дивни светитељи из нашег рода узели су Крст Христов, напајали су се Речју Јеванђеља Христовога, живели су литургијским животом и задобили тако непролазну вредност Царства Небескога. Ако живимо овако сабрани око Господа Исуса Христа у овом нашем Саборном храму Царство Небеско је већ ту.

-Данас смо имали дивну Литургију на којој се сабрало доста нашег народа, имали смо дивни хор који је својим појањем приближио лепоту Божје химнографије. Видели смо лепоту и пуноћу живота у Цркви. У Цркви свако има своје послушање у којем треба дати свој пуни допринос заједници. Као свештеници ми имамо благодат вођења у духовном смислу. Народ такође има своју улогу јер учествује у молитви која нам показује пут ка Царству Божјем. Зато често говоримо да је и народ заправо свештени народ јер се уграђује у саборну литургијску молитву која се приноси. Ваш долазак је ваша жртва за ово литургијско сабрање. Тако треба да живимо и треба да се сабирамо на светим богослужењима како би овај Саборни храм био заиста место сабрање народа из свих крајева наше Епархије. Овај храм заиста треба да добије димензију саборности која нам је неопходна. Из саборности произилази јединство које је суштина онога што проповеда Црква. Искористићу ову прилику да вас позовем да се 18. и 19. саберемо у Вуковару где ће на челу са више архијереја наше свете Цркве бити прослављена наша епархијска слава. Свети Стефан Штиљановић је наш заштитник и молитвеник пред Престолом Свевишњега, слава верника са свих крајева наше Епархије. Свети Стефан је велика личност, водио је српски народ у своје време и био велики задужбинар и молитвеник. Очувао је наш народ на овим просторима данашње Барање, Славоније, Срема и Мађарске. Свети Стефан био је заиста човек Цркве Божје и носилац Крста Господњег. Користим ову прилику да вас позовем на свечану академију која ће бити уприличена за осам стотина година постојања наше Цркве и 630 година од Косовске битке. Светосавски и видовдански завет требају бити путокази живота свих нас у Цркви Божјој. Саберимо се да у молитвеном јединству прославимо Име Божје и нашу епархијску славу.

На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2019. године, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку служио је Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Клајић, умировљени парох из Даља, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох и архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, парох друге парохије вуковарске, протојереј Александар Ђурановић, парох и архијерејски намесник осечки, протонамесник Драгослав Шалајић, парох тењски, јереј Горан Тодоровић, парох белобрдски, јереј Синиша Мићановић, парох друге парохије боровонасељске, јереј Вукашин Цветојевић из Вуковара и ђакон Војислав Николић из Даља.

-Часни оци, драги народе Божји, нека је благословен данашњи дан у који прослависмо велики Празник Покрова Пресвете Богородице. Догађај који празнујемо догодио се у Влахерни 911. године када се сабраном народу јавила Пресвета Богородица и својим покровом их закрилила. Њена заштита и покров били су пример Божјег дејства у свету, али и бриге Пресвете Богородице за сваког човека. Утроба Пресвете Богородице сродила нас је са Христом. Захваљујући Пресветој Богородици следбеници смо Јеванђеља Христовог и наследници науке која води у Царство Божје. Све што се догодило у Икономији нашега спасења усмерава нас ка васкрсломе Христу. Ако нема заједнице и јединства са Христом нема ни благодатног живота у свету. Очајни су и неутешни људи који не живе у заједници са Христом. Овај живот испразан је ако немамо заједницу са Богом. Често пута људи кажу да постоји ”нешто”. То ”нешто” је сам Бог, Господ Исус Христос. Благодат нам се даје, али су људи духовно слепи. Суштина живота је испуњавање оном љубављу којом Господ љуби цео свет. Љубав Божја је много пута посведочена кроз историју људског рода, тако и Празником који нас је данас овде сабрао, беседио је владика херувим.

-У данашњем Светом Јеванђељу чули смо о сестрама Марти и Марији. Марта је имала жељу да Господа што боље угости, док је Марија села крај Његових ногу и слушала Његове речи. Ова јеванђелска прича је вишезначна и за нас веома важна. Овоземаљска брига може да нас одведе путем сујете, што никако није добро. Беспоговорно следствовање Христовим речима увек је бољи избор. Нека нас Господ благослови да будемо увек примљени у заштиту Покрова Пресвете Богородице која је свима нама увек брза Помоћница. Пресвета Богородица пример је целокупном људском роду како се служи Господу. Њене речи Нека ми буде по вољи Твојој нека буду пример свима нама који желимо да ходимо путем Господњим. Пресвета Богородица заштитница је свих људи који живе у подвигу Цркве Божје. Овај храм је Богородица заштитила у свим недаћама у којима се нашао. Покров Пресвете Богородице и Њено заступништво васкрсавало је овај храм. Нека је благословен данашњи храм, нека заштита Пресвете Богородице буде увек над свима нама од сада и кроз сву вечност! Амин.

После свете Литургије Епископ осечкопољски и барањски Херувим осветио је благодаћу Пресветог Духа новообновљени крст на Анином гробљу у Осијеку. Свечаном чину освећења поред поменутих свештенослужитеља присуствовали су и дожупан осјечко-барањске жупаније мр Радомир Чварковић, председник градске организације СДСС Вуковар г. Срђан Колар, представници Већа српске националне мањине града Осијека, удружења „Чувари српског идентитета“, представници медија, као и многобројни верници.

По освећењу крста присутнима се обратио Епископ Херувим, који је између осталог нагласио значај и смисао подизања крстова, те важност крста у контексту нашег спасења. Након обреда освећења крста, Трпеза љубави уприличена је у сали црквене општине Осијек. Протојереј Александар Ђурановић, парох и архијерејски намесник осечки на крају се у свом поздравном говору захвалио надлежном архијереју, гостима и многобројним верницима који су дошли и увеличали овај свечани тренутак.

Градска управа 1922. године даровала је Српској православној црквеној општини осјечкој земљиште за гробље које се налазило северно од старог дела гробља Свете Ане. Исто је осветио 8. фебруара 1923. године протојереј-ставрофор Лазар Богдановић. Прва сахрана на гробљу одржана је шест дана касније. Камени крст од белог брачког камена у централном делу гробља подигла је Српска православна црквена општине Осијек на Усековање главе Светог Јована Крститеља 11. септембра 1925. године двадесетак метара западно од касније изграђене капела Рођења Светог Јована Претече из 1929. године. Осветили су га на Крстовдан 27. септембра исте године осјечки свештеници Лазар Богдановић и Јован Николић. Крст је генерално обновљен личним средствима Епископа осечкопољског и барањског Херувима, а радове на рестаурацији крста извео је каменорезачки обрт „Гранит“ из Пачетина, власништво Милоша Ђурђевића. Икону Васкрсења Христовог и камени запис на крсту израдио је Предраг Митровић из Борова. Додатној радости за православну заједицу у граду на Драви допринео је и несвакидашњи дар хаџи Раденка Блажића из Манчестера (Велика Британија), који је као вишегодишњи поклоник Свете земље, донео из светог града Јерусалима и поклонио „Славонској Лазарици“ часни крст са постољем, који је освећен на Гробу Господњем о Васкрсу 2019. године.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска