Молитвена свечаност у част храмовне славе у Дупљају

Храм у Дупљају и ове године свечано је обележио празник Спаљивања моштију Светог Саве, у чију част је подигнут. Светом Литургијом је началствовао умировљени парох ваљевски протојереј-ставрофор Љубисав Аџић, уз саслуживање свештенства из Ваљева, док је славски колач преломио архијерејски намесник први ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић.

У празничној проповеди, протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић, парох петнички, указао је на значај избора Христовог пута, који је начинио Свети Сава, први архиепископ и просветитељ српског народа, спознавши га у дечачком добу кроз приче руских монаха на двору свог оца Стефана Немање. - Сведочанство о Светом Сави укорењено је у нашем бићу коленима уназад и када су, пре пет векова, спаљене његове свете мошти, једна од честица пала је на ово брдо. И ту су ктитори подигли овај храм, схвативши да везујући се за Светог Саву, везујемо се за Царство небеско, истакао је прота Љубомир Миловановић.

- Суштина нашег живота је да, живећи на земљи, заслужимо Царство небеско. То се не може случајно десити, јер „случајно“ у Православљу не постоји. Само они који поверују у Свету Тројицу овде на земљи и њу славе и служе јој, могу очекивати да ће живети у вечном царству, рекао је прота Миловановић, честитајући славу свечарима, уз молитву да Господ чува мештане села Дупљај и све људе на путу ка вечности. Не треба да се бојимо искушења која наилазе на нас, јер је Господ са нама, а Он је победио смрт и отворио пут у вечни живот свима који у Њега верују. Свети Сава је уткан у срж и бит српског народа. Као и потка на ћилиму. Мноштво цветова – предивних храмова подигнуто је у славу и част Свете Тројице и нашег Светог Саве. Међу њима је и овај овде на овом брду, закључио је прота Љубомир Миловановић.

Као и сваке године на дан храмовне славе, одслужен је помен ктиторима храма Владети и Милени Станковић, који почивају на гробљу у порти. Овогодишњи домаћин славе је био Драгомир Виторовић из Дупљаја, а колач за наредну годину преузели су Обрад Радовановић и Живорад Станковић са породицама.

Извор: Епархија ваљевска