Молитвено сабрање на празник Светих Сергија и Вакха на Лукову код Никшића

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на празник светих мученика Сергија и Вакха, свету архијерејску Литургију у цркви светог Јована Крститеља на Лукову код Никшића.

Преосвећеном Владици је саслуживало неколико свештеника и свештеномаха Епархије будимљанско-никшићке, а светом богослужењу је присуствовао вјерни народ овог краја, међу којима је било и доста дјеце. Већи дио њих причестио се Светим тајнама Тијела и Крви Христове.

Епископ Јоаникије се сабранима обратио пригодном бесједом. Истакао је да се светој вјери православној човјек учи у све дане свог живота, јер је вјера, према Владичиним ријечима, као духовно море које се не може никада испити, и као непотрошива ризница која се не може до краја упознати.

“Диван је овај данашњи дан и овај сабор. Овај храм је, гледано физички, мали храм у којем се, ипак, можемо сабрати заједнички и саборно се Богу помолити, али ништа није мањи значај овог храма, нити ове свете службе од оних великих храмова и оних служби којима присуствује више хиљада људи, јер је суштина иста. Ми приносимо Богу дарове од нашег труда, приносимо хљеб и вино, приносимо своју душу и своја срца и Бог, видјевши нашу добру намјеру и нашу службу свету, ниспошиље благодат Свог Пресветог Духа, прима наше дарове и пребогато нам узвраћа за нашу благодарност. За нашу малу благодарност добијамо неизрециве дарове Божије. “

“Данас прослављамо свете мученике Сергија и Вакха који су били љекари, а који су, лијечећи медицинском вјештином, много више доприносили здрављу људи тиме што су их тјешили, храбрили, што су се Богу молили за оне којима је помоћ била потребна, тиме што су живјели светим животом, па је Бог услишавао њихове молитве и давао исцјељења онима којима је требала помоћ за здравље. Кроз историју Цркве они су се пројављивали као брзи помоћници онима који болују од различитих душевних и тјелесних немоћи. Али како, драга браћо и сестре, бива исцјељење? Прво се лијечи душа, односно у душу насељава вјера, а када је душа здрава, цјеловита и цјеломудрена, преко ње ће често доћи и здравље тијелу. То је оно што треба да знамо, да пазимо на своју душу, на своја срца, на своје мисли да ли су Богу угодне, да ли су у складу са вољом Божијом, у складу са заповијешћу Божијом: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом мишљу својом и свом снагом својом и свом душом својом и ближњега својега као самога себе“, казао је Епископ Јоаникије.

Владика је, поучавајући вјерни народ, нагласио да Бог укрепљује онога који чини добро, укрепљује његову душу, његове мисли и његове руке на чињење добрих дјела. Такви људи су у предности пред Богом, пред људима и пред историјом, иако у овоме свијету често много страдају; зато, истакао је Његово Преосвештенство, сваки човјек има прилику да одабере хоће ли ићи правим путем Божијим или оним који, како је говорио Његош, смрди нечовјештвом.

“У нашем народу вјечито су се истицале врлине оних који иду Божијим путем и чине добра дјела у своме дому, за ближње своје, који љубе Свету Цркву Божију, који љубе своју отаџбину и свој народ и труде се да чине добро док су овдје на земљи, да се њихов спомен помиње по добру, а не по злу. Ево, ми смо се данас сабрали у овом малом мјесту, чувеном и опјеваном, да се Богу помолимо, да ову светињу окадимо, да окадимо своје душе молитвом и објединимо се Духом Светим у нашој светој вјери, духовно да се обогатимо и поучимо. “

“То је оно што нам треба сваки дан, а нарочито кад су овакви дивни празници, као што је данашњи празник светих бесребрених љекара и чудотвораца светих Сергија и Вакха, који са неба помажу свима који им се обраћају за тјелесно и душевно здравље. Нека свима нама, и свим људима који им се обраћају, буду на помоћи свети бесребреници Сергеј и Вакхо. Овај дивни празник да буде свима вама на радост и нека да Бог да се овдје често сабирамо, да се молимо Богу за себе и за своје покојнике, за здравље и напредак нашег потомства“, поручио је на крају бесједе Преосвећени владика Јоаникије.

Након Свете службе Божије Владика се са мјештанима Лукова задржао у дужем и срдачном разговору.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка