Молитвено сећање на руску царску породицу
Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице која је у склопуПодворја Московске Патријаршијеу Београду.
Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је после прочитаног зачала из Јеванђеља беседио о прокимену који се на Литургијама чита: Господ је прибежиште моје и Спаситељ моја која ћу се бојати! Митрополит је служио и молебан Светој царској руској породици Романов која је пре деведесет година мученички страдала. Руска Православна Црква је канонизовала Светогцара и све чланове царске обитељи.
Данас ће молебан Светој царској породици бити служен у свим црквама које потпадају под јурисдикцију Руске Православне Цркве. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Алексије Други упутио је Посланицу верном православном народу поводом 90 година убиства Светих Царских Мученика. Детаље из Посланице можете прочитати ОВДЕ.
Николај Романов је рођен у Царском селу 19. маја, 1868. Његови родитељи били су Марија Феодоровна , данска принцеза, и цар Александар III. Прворођени од шесторо деце проживјеће једноставан живот спавајући на војничком мадрацу и туширајући се хладном водом.
Његов отац желео је да Николај буде јак и чврст али је његова личност била супротна од тога. Био је нежан дечко што се посебно читало из његових плавих очију које су гледале тако љубазно и нежно. Николаја нису обучавали за царску дужност тако да када му је отац премино 1894. млади принц је био потпуно неприпремљен за нову улогу. За време тога периода Николај је био заручен са Alix од Hesse , унуком краљице Викторије. Венчали су се 26. новембра 1894. Између 1895. и 1901. године, Николај и Александра родише 4 принцезе: Олгу, Татјану, Марију и Анастасију. Ипак, њихова главна брига била је син-наследника руског трона и при рођењу сваке кћерке Николај се прибојавао за своју династију.
Дана 12. августа 1904. принц је рођен и добија име Алексеј. Ипак, од момента Алексејевог рођења, родила се и једна породична тајна коју је Николај сјајно скривао. Чињеница да је мали Алексеј имао болест хемофилију плашило је цара јер је болест јединог наследника била јака основа за сумњање у империјалистички режим.
У августу 1914. године, Русија је прогласила рат Немачкој и Аустрији приликом чега је Николајева популарност невероватно порасла. Ипак, како се рат распламсавао народ је био све незадовољнији последицама. Да би подигао морал борцима, Николај је отишао на фронт али су прилике у самој Русији тежиле ка револуцији.
Дана 15. марта 1917. године, цар је коначно приморан да абдицира и са целом својом породицом стављен је у кућни затвор. Из кућног затвора Романови су пребачени у Сибир и смештени у Ипатијеву кућу. И, коначно, 16. јула 1918. године Николај и његова породица одведени су у подрум и редом стрељани. Николај је имао 50 година када је мученички пострадао.
