Молитвено сећање на пострадале у добојском логору

Молитвено сећање на пострадале у добојском логору
Молитвено сећање на пострадале у добојском логору
Молитвено сећање на пострадале у добојском логору
Молитвено сећање на пострадале у добојском логору

Света архијерејска Литургија у Спомен-храму у Добоју и парастос пострадалим Србима у аустро-угарском логору

У недељу Светих Праотаца, 27. децембра 2015. године, свету архијерејску Литургију у Спомен-храму Светих апостола Петра и Павла служио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом. Саслуживали су архијерејски намјесник добојски протојереј-ставрофор Мирко Николић, архијерејски намјесник теслићки протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, протојереј Драгиша Симић, протонамјесник Григорије Врачевић и протођакон Славољуб Милошевић. Молитвеним сабрањем је обиљежено 100 година од отварања концентрационог логора за Србе у Добоју, првог таквог логора у модерној Европи.

Многобројни вјерни народ сабран Духом Светим дошао је у свети храм како би примио свете Дарове Господа нашег Исуса Христа и како би се у својим молитвама помолили за душе мученика који пострадаше у добојском логору. Након прочитаног светог Јеванђеља, Преосвећени Владика се присутнима обратио пастирском бесједом и истакао да сви чистог срца и просвећеног ума треба да дочекамо празник Рођења Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа - Божић. Такође, Архијереј је говорио о страдању и мучењу српског живља у добојском логору од стране Аустроуграске монархије: -Срби морају да се боре против слабости и немара оличеног у забораву и да се сјећају шта су били њихови преци који су себе жртвовали да би данашње генерације постојале.

Након свете Литургије. Првопастир Епископије зворничко-тузланске одслужио је молитвени помен за 45.791 интернираних Срба у аустроугарском логору у Добоју током Првог свјетског рата. Парастосу су присуствовали представници власти Републике Српске као и представници власти града Добоја.

У добојском логору страдало је неколико генерација многобројних српских породица чиме је почињен први геноцид над Србима у 20. вијеку. Аустроугарски логор налазио се на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске. Централно Спомен-обиљежје жртава добојског логора налази се поред порте добојског Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла у Добоју. Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године са намјером да се српско становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вијековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља, прошло је 45 971 лице, од којих 17.000 жена и дјеце, док их је 12.000 страдало страшном смрћу од посљедица мучења и исцрпљивања глађу. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти.
Таква пракса према српском народу настављена је и у Другом свјетском рату, али и у овом посљедњем Отаџбинско-одбрамбеном рату на просторима БиХ. Након парастоса, вијенце су на централно Спомен-обиљежје логорашима положили Епископ зврорничко - тузлански г.г. Хризостом те делегације Предсједника Републике Српске и Владе Републике Српске, Борачке организације Републике Српске и Оружаних снага БиХ , као и представници добојске локалне власти и невладиних организација из Српске.

Извор: Епархија зворничко-тузланска