Молитвено сећање на Србе убијене у Гошићу и Вариводама
Дана 29. септембра 2018. године обележен је Дан сећања на српске цивиле убијене 27. августа 1995. у Гошићу и 28. септембра исте године у Вариводама. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је у Вариводама помен за невино пострадале.
Владика се присутним верницима обратио следећим речима: -Долазећи данас овде у Вариводе из Шибеника прочитао сам на фејсбуку објаву г. Бориса Милошевића у којој он пише да су ови пострадали људи, које смо поменули у молитвама, ставили на своје куће беле крпе као знак мира и њихове наде да ће бити поштеђени и наставити ту да живе. Међутим, управо тај знак мира, који се вековима стављао када је неко хтео да покаже да долази под именом мира, био је знак који је упутио на њих, да се налазе у кућама, где су они после пострадали, где су убијани под знаком мира, драга браћо и сестре. Убијани су зато што су били другачији, зато што су били православни, зато што су били Срби.
-За мене као теолога оваква једна прича има своју слику још у Старом Завету коју бих сада хтео да вам испричам као паралелу овом догађају. Старозаветни Јевреји су се налазили у прогонству, у Мисиру, у древном Египту и били су угњетавани од Египћана. Мојсије је дошао и упозорио фараона да би требао да их пусти да се врате у Обећану земљу, али он то није хтео и због тога је Бог послао десет казни на њих. Вода се претварала у крв, скакавци су знали да им поједу сву летину, а огромне врућине су их задесиле, али фараон није никако хтео да послуша. Бог је зато као последњу, десету казну послао анђела смрти да им побије све првенце. Мојсије је упозорио јеврејски народ да своје куће обележе знаком од јагњеће крви како би анђео смрти знао да су ту Јевреји и заобишао их и они су изашли из Египта и дошли су у Обећану земљу, рекао је Владика и наставио:
-А наши старци који су се покушали сакрити испод знака мира били су убијени и самим тим су задобили Царство Небеско, јер су пострадали за Христа, за оно у шта су веровали и чему су припадали и то је та паралела коју сам хтео да направим. Ми, драга браћо и сестре, треба да следимо Јеванђеље и треба да - како је говорио блаженоупокојени патријарх Герман - опростимо, јер нас на то позива Јеванђеље, али никада да заборавимо, јер и сећање је један вид молитве. Треба увек да их се сећамо, али и да следимо речи нашега патријарха Павла и будемо људи, да можемо и морамо да опростимо, јер нам је то императив од Господа.
-На крају бих сaмо рекао да се надам да се наши старци који су пострадали налазе око престола Свевишњега обучени у беле хаљине као мученици како нам је то описао Свети Јован Богослов у Откровењу и да се тамо моле за све нас, па и за оне од којих су пострадали, рекао је епископ Никодим.
Извор: Епархија далматинска
