Молитвено сећање на жртве усташких злочина у Херцеговини
Бјелошев До - У љубињском селу Бјелошев До, уз присуство многобројне родбине, мјештана и осталих вјерника, Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије служио је парастос дјеци страдалој у збјегу у Илији 1941. године У збјегу од усташа, у периоду између јуна и октобра 1941. године, у планини Илији у нељудским условима од глади и болести умрло је 12 беба од којих је 9 било у првој години живота.
Имена страдалих љубињских беба: Биљана (Илије) Турањанин, Бојана (Благоја) Михић, Бора (Божидара) Јањић, Драго (Гојка) Рудан, Душан (Славка) Топаловић, Јово (Војислава) Козић, Јелена (Ристе) Сулавер, Милена (Боже) Брборић, Радојка (Ђоке) Ликић, Радојка (Николе) Рудан, Спасоје (Гојка) Рудан, Спасоје (Ћетка) Сулавер
Након што је освештао споменик, присутнима се обратио Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије: „ Не вјерујем да данас постоји љепше мјесто гдје бисмо се могли састати, ни свијетлији гроб који бисмо могли опојати, зато је браћо и сестре наша огромна захвалност онима који се досјетише да се подигне једно овакво спомен обиљежје, које овако лијепо украшено, ништа друго не свједочи до васкрсење, као и побједу правде над неправдом, свједочи посрамљење таме од свјетлости, те посрамљење зликоваца од невине дјеце.“
Он је поручио да ми нашу кућу требамо градити на доброти, честитости, на темељу ових 12 беба и на темељу оних 12 из овога рата, умрлих у Бањалуци, те да је оно што је свијетло и честито у српском народу, невиност и дорбота, страдање на правди Божијој, онда када неко пожели и помисли да може да нас истријеби.
“Ова дјеца овдје пострадала, и свако дијете пострадало, свједоци су да је злочинац - злочинац и да је праведник - праведник. Да Бог да, да наш народ никад не заборави ове жртве, да Бог да да се никад не понови да мормо бјежати у ове планине, да Бог да иако морамо бјежати, боље да бјежимо, него да ми гонимо друге или туђу дјецу, да Бог да да будемо храбри одлучни и мудри, вјерни Богу и нашим потомцима, да буде мир и покој овим светим душама, нека је мир и вашим душама браћо и сестре, хер сте велико дјело учинили и свима нама радост приредили. Христос васкрсе и нека лака земља овим жртвама.“
Месингане плоче за овај споменик донирала је породица Жарка Михића из Смедерева, а сам Жарко је и један од преживјелих у споменутом збјегу.
„Посебну захвалност дугујем директору Секретаријата за вјере, Јову Турањанину, без чије финансијске подршке ово спомен обиљежје не би заживјело, као и Епископу захумско-херцеговачком Григорију што је својим доласком увеличао овај, за све нас, веома важан догађај“, нагласио је Слободан Турањанин.
Он се захвалио и мјештанима села Бјелошев До, који су у складу са својим могућностима, одржавали гробље у којем се овај споменик и налази.
На самом крају данашњег догађаја, присутнима се обратио и директор Секретаријата за вјере Јово Турањанин: „Срећан сам што сам могао допринијети да се ово мјесто у задњи час отргне од заборава и да сљедећим генерацијама остане на сјећање и памћење, јер ово мјесто, осим што је мјесто злочина, треба да буде и мјесто сјећања, памћења и учења. Обиљежили смо наша стратишта, као што су Ржани до, Капавица, Пандурица, Чаваш, отргли их од заборава и оставили нашим поколењима да се сјећају и да никад не забораве!“
Калиновик - У суботу, 6. јула 2013. године, у мјесту Недавићи-Обаљ код Калиновика обиљежена је седамдесета годишњица од страдања породица Ковач и Сикимић у овом насељу на тај дан 1943. године. Обиљежавање годишњице почело је служењем парастоса и освећењем новоподигнутог споменика породици Сикимић, а настављено је парастосом код споменика породици Ковач. Парастос је служио парох коњички јереј Милан Бужанин уз присуство представника општине Калиновик, предсједника Скупштине г. Ђорђа Сладоја и неколико потомака стријељаних жртава.
Дана 6. јула 1943. године припадници њемачке СС дивизије, војвођански Нијемци (фолксдојчери), у овом насељу стријељали су осамнаест чланова породице Ковач, седам чланова породице Сикимић и двојицу партизана у близини села. Стријељање је као дјечак из оближњег шумарка посматрао г. Милинко Ковач, а његова мајка и један стриц успјели су да побјегну са стратишта. Међу стријељанима било је четвoро дјеце Риста Сикимића и осморо дјеце из породице Ковач.
Чланови СУБНОР-а су 1966. године пренијели су посмртне остатке породице Ковач и сахранили их поред пута Калиновик-Невесиње, а посмртни остаци породице Риста Сикимића су остављени у масовној гробници, у једној ливади у непосредној близини споменика страдалим Ковачима.
На иницјативу г. Милинка Ковача из Коњица, који је био очевидац овог догађаја, Црквена општна Коњичка је уз помоћ опшина Калиновик и Источна Илиџа на мјесту гдје су сахрањени Сикимићи у току 2012. године саградили спомен обиљежје овој породици, које је освећено на седамдесету годишњицу њиховог страдања.
Горње Храсно - Пред рушевинама храма Рођења Светог Јована Крститеља у селу Горње Храсно у недељу, 7. јула 2013. године, вјерни народ овог краја расијан по свијету сабрао се да прослави славу свога храма. На темељима мање цркве из средњег вијека у чијем дворишту се налазе многобројни стећци из тога периода, обновљена је већа једнобродна црква још 1892. године. На цркви је био звоник са три звона од чега су два 1917. године скинуле аустријске власти и претопиле у ратне сврхе, а треће звоно је однесено приликом рушења у последњем рату. Свету Литургију служио је парох чапљински јереј Данило Боро. После ломљења славског колача, на порушеној заједничкој гробници служен је помен пострадалим о Видовдану 1941. године у јами Гавраница.
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
