Молитвено сећање на жртве усташког логора у Сиску

Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован служио је 4. октобра 2014. године на сисачком Дечјем гробљу помен деци невиним жртвама усташког логора који је у Сиску функционисао од августа 1942. до јануара 1943. године.

-Баш данас треба поновити оно што је говорио и писао Свети Владика Николај, светитељ охридски и жички, одмах после рата, говорећи Србима како да се односе према својим жртвама које су у стотинама хиљада пале у Другом светском рату. Прво: Срби да се не свете јер ко се освети тај се не посвети. Друго: Срби да се поносе својим жртвама, тојест да их прослављају и препознају у њима нове мученике. И треће: да целом свету објављују да се страдање никада никоме не понови. Нису те поуке од јуче до данас него су за вијекове вијекова, истакао је епископ Јован.

Епископ славонски је пренео поздраве Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија који се због обавеза налази у иностранству, али је у молитвама заједно са присутнима.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Веселин Ристић, и ђакони Зоран Радић и Милан Томашевић.

Окупљенима се обратио Бранко Лустиг, продуцент, двоструки оскаровац јеврејског порекла, који је рођен у Осијеку и који је преживио Холокауст. -Најприје сам доведен у логор Аушвиц, где смо имали сличан третман као и деца у усташком логору у Сиску. Живот ми је спасио један Србин, Арсенић Јово. Тада сам се заветовао да ћу целог свог живота чинити све што је у мојој моћи да се тако нешто више никад не понови.

Потом је говорила гђа Добрила Кукољ, председница Градског удружења логораша и њихових потомака из Бања Луке. Живот њене породице заувек се променио у јулу 1942. године, када су наоружани немачки и усташки војници заробили 12 чланова њене породице. Добрила је преживела неколико дечјих логора, од којих су јој највише у сећању остали Јасеновац и Сисак. -Улазак у логор био је раван клубу смрти у којем су владали безакоње и лудило, где се чуо само врисак, плач и јаук до неба. Призор од којег ми се и данас леди крв у жилама је бежање испред усташа који су хватали девојчице и над њима се иживљавали. Тада сам нехотице стала на тек рођено дете на земљи, а тај плач и јаук ми и данас звони у ушима. Ми, преживели логораши, смо на измаку снаге, а наша сведочанства не смеју пасти у заборав и зато молим садашњу и будуће генерације да се боре да се зло које је донео рат више никада не понови, како код нас, тако и у целом свету‟, рекла је Добрила Кукољ.

У свом говору, председник Српског народног вијећа г. Милорад Пуповац подсетио је како је на овдашњим подручјима жива стратегија заборављања како других места тако и сисачког Дечјег гробља. Због тога су сви они који су се спремни изложити неугодностима да би се супроставили таквој стратегији вредни сваког поштовања, додао је Пуповац.

Комеморативни скуп сећања на жртве логора у Сиску, децу стару од неколико месеци до 13 година, одржан је у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине Града Сиска на Дечјем гробљу у Сиску. Скупу су присуствовали Александар Вулин, министар рада, социјалне политике и запошљавања Владе Републике Србије, Боса Продановић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Загребу, Марко Кричка, изасланик Председника Републике Хрватске и Градоначелнице Града Сиска, Чедомир Вишњић, изасланик Министрице културе Владе РХ,  велечасни Бранимир Моточић, протојереј-ставрофор Петар Олујић, Наташа Јовичић, директорица ЈУСП Јасеновац, чланови Удружења логораша Јасеновац из Београда, Бања Луке и други.

Усташко-њемачки логор за децу у Сиску основан је августа 1942. године и највећи је логор те врсте у Независној Држави Хрватској. Налазио се под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. "Дјечије прихватилиште" је било под директном управом усташе и љекара др Антуна Најжера. Логор је деловао на више локација у граду Сиску, у згради бивше Соколане, у женском самостану сестара Светог Винка, магацину солане Рајс, једној основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени. На ове локације пуних пет месеци допремана су деца са Козаре, из Славоније, Баније и Кордуна. Упркос акцији спашавања деце, коју је предводила добротворка Диана Будисављевић са групом неуморних праведника, кроз логор је прошло око 7000 малишана. На споменику Дечијег гробља стоји да их је пострадало више од две хиљаде.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска