Монашење у манастиру Кончул

Јесен је време када у Епарихији рашко-призренској почиње прикупљање плодова са њива Господњих - време када манастири добијају нове чланове и умножавају своју снагу.

Први јесењи плод дао је женски манастир Кончул крај Рашке.

Замонашена је бивша сестра Ана (Стојковић), сада монахиња Анастасија, рођена 1977. године. Монашење је извршено у суботу 3. октобра. Након одслуженог Великог вечерња игуманија Сара привела је искушеницу Царским дверима где ју је Његово преосвештенство епископ Артемије замонашио. Владика се затим обратио присутнима: «У име Оца, и Сина, и Светога Духа. Какав необичан дан, браћо и сестре. Необичан дан за нас овде сабране. За оне који су изван овога храма, изван ове свете обитељи дан је обичан као и многи други у години. Људи јуре за ситним земаљским стварима, за ситним жељама, за пролазним циљевима, и у томе им време пролази. Пролазе дани, пролазе недеље, пролазе године, пролази цео живот, а да се никада или скоро никада не сете и не упитају ради чега је човек овде на земљи, који је главни циљ нашега постанка, ради чега нас је Господ створио и послао у овај свет. Да ли зато да проживимо педесет, осамдесет или сто година па да нас нестане, да нас црви поједу у гробу и да то буде крај наш? Не, није ради тога човек створен! Човек је створен ради узвишенога циља да постане грађанин Царства Небескога, да буде наследник вечнога живота, да живи са анђелима и са светитељима у Царству Христовоме. За нас, овде сабране, ово је веома необичан дан. Ово што смо вечерас овде доживели не догађа се свакога дана. Не може се видети свуда, не може се доживети овај моменат када једна млада душа, чувши речи Христове: "Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде" (Мк 8, 34), полази за Господом Христом. Било је овде више таквих вечери - свечаних, духовних, узвишених. А ево и вечерас уочи свете недеље имали смо прилику да присуствујемо једноме монашењу када једна сестра, до сада искушеница, а од сада монахиња овога светога манастира, постаје слушкиња Божија, предаје себе на службу Богу у потпуности као што сте чули из ових дивних молитава које су овде читане.

Завети монашки које је она положила вечерас овде драговољно по својој вољи, не из принуде, не из морања, не зато што ју је неко наговорио или је неко преварио као што многи тумаче у свету оне који одлазе у манастир! "Ко ли је превари, ко ли га превари да остави овај свет, да остави ове радости земаљске и да иде да се затвори у четири зида" - тако размишљају они који о Богу не мисле никада! А они који о Богу мисле, који у Бога верују, они се радују таквоме моменту, таквој одлуци младога човека, младога бића људскога, било мушкога или женскога пола.»
Преосвећени Владика је објаснио колико је тежак монашки завет и како се не може испуњавати само својим снагама, него увек уз Божију помоћ, чега је и сестра Анастасија свесна, а затим наставио: «Вечерас овај манастир, ово сестринство, цела наша Епархија и цео наш народ, добио је још једну молитвеницу пре престолом Господњим која ће се молити не само за себе, не само за своје сестре овога манастира, него за све нас. Али и ми смо дужни, браћо и сестре, да се у својим молитвама молимо за њу и за све оне који кренули монашким путем, да им Бог дарује снаге, духовне и телесне, да им дарује благодат своју, да их укрепи и оснажи да истрају на томе путу, да га доврше богоугодно и да се удостоје оне награде коју је Бог обећао онима који га љубе. Обећао је оно што око не виде, што ухо не чу, што у срце човеку не дође. То обећа Бог онима који га љубе и који се труде да живе по Његовим заповестима, по Његовом Светом Јеванђељу. А ми сви, браћо и сестре, сви смо позвани да испуњавамо заповести Господње, да чинимо оно што је добро, што Бог од нас очекује, да се клонимо греха и зла. А ако као људи некад и погрешимо да се кајемо за своје грехе, да их исповедамо пред духовником и да се поправљамо свакога дана док смо у овоме животу, јер после смрти покајања нема, после смрти промене нема. Док смо овде на овоме свету треба да се трудимо да се удостојимо када пођемо одавде да нас Господ позна и призна као своје верне слуге и да нас прими у Царство Своје Небеско.
Нека би дао Бог, молитвама свете Богородице, светог оца Николаја коме је манастир посвећен и свима светима из рода нашега, да сви ми пригрлимо веру своју православну, да примимо Јеванђеље Христово, да живимо по њему и да дочекамо крај свога живота овде непостиђено и да живот свој предамо Господу и да нас Он прими у Царство Своје Небеско, да бисмо и тамо и ми са свима светима славили Оца, и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин».

По завршетку монашења организована је вечера за бројне госте из других манастира и верни народ који је присуствовао овом догађају.

Извор: Епархија рашко-призренска