Монашење у манастиру Свете Недеље у Далмацији

Јучерашњи дан, 14. август 2016. године, донео је велику духовну радост у манастир Свете великомученице Недеље у Оћестову, јер је ова света обитељ добила новог члана.

На светој Литургији коју су служили Епископ далматински г. Фотије и Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије, досадашњи искушеник Радомир Врањешевић примио је монашки чин. Нови сабрат манастира у Оћестову свету се представио под именом Киријак које је добио по Светој великомученици Недељи, на грчком језику названом Киријаки.

Његово Преосвештентво Епископ далматински г. Фотије упутио је честитке свим присутнима који су поделили овај духовни дар, а посебно оцу Киријаку и игуману манастира у Оћестову, оцу Херувиму. Владика је истакао значај монаштва у данашњем свету који вреднује пре свега површне и материјалне ствари. -Монаштво је жртва без крви која нас учи кроткости, смирењу и животу са Богом. Монах Киријак носи име једног великог светитеља, Киријака Отшелника, који је живео у Јорданској пустињи у најстожем подвигу и за свога живота достигао је тај духовни ниво да је могао да прогони демоне и исцељује сваку болест. Дај Боже да и наш отац Киријак наредује у таквом подвижништву, рекао је епископ Фотије и подсетио да Црква тог дана празнује седам Макавеја и њихову мајку Соломонију, пострадале за веру у време безбожнничког цара Антиоха који је покушао да Јеврејима наметне идолпоклонство.

-Иако су пострадали у време Старога Завета њихова је жртва Христолика, јер се не хтедоше одрећи једнога Бога и закона Мојсијевих, подсетио је владика Фотије.

Након свете Литургије, са неколико речи присутнима се обратио и Преосвећени Епископ франкфуртски и свенемачки г. Сергије изразивши велику радост што је присуствовао овом радосном догађају. -Можда је данас највеће распеће у Далмацији, али видите како Господ кроз тај крст доноси светлост Васкрсења у дану када ова Епархија добија новог монаха који ће надаље да се моли за свој народ, рекао је епископ Сергије и додао да је од изузетне важности да Срби у Далмацији сачувају своје храмове и огњишта. -Упркос свим недаћама са којима се наши људи вековима сукобљавају, они заједно са својом вером на овим просторима ипак опстају, а на нама је свима да молимо Господа за снагу и истрајност како бисмо своје далматинско наслеђе сачували и предали новим генерацијама када за то дође време.

Извор: Епархија далматинска