Монашки постриг у Жупском манастиру

Његово Преосвештенсто Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије присуствовао је 6. априла 2014. године празничном бденију са петохљебницом, које је, уочи празника Благовијести, служено у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Жупи Никшићкој.

Током богослужења Преосвећени Епископ је замонашио двије искушенице Жупског манастира, које су на монашењу добиле имена Александра и Теофанија.

Свету службу Божју служило је више свештеника и свештеномонаха Епархија будимљанско-никшићке, бихаћко-петровачке и Митрополије црногорско-приморске, а уз молитвено учешће великог броја вјерног народа. Сабраним вјерницима, свештенству и монаштву, архипастирском бесједом обратио се Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, честитајући велики и дивни празник Цркве Божје.

"Господ је, драга браћо и сестре, благоизволио и устројио да, уочи великог празника Благовјести, имамо тако диван догађај да се овдје замонаше двије сестре монахиње у светој обитељи Светог апостола и јеванђелисте Луке, апостола који је допунио оно што је недостајало код осталих Светих апостола, допуњавајући Матејево и Марково јеванђеље са оним што они нијесу забиљежили, а било је веома важно. Управо је Свети апостол Лука, коме је ова светиња посвећена из давнина, забиљежио сав догађај благовијести Пресветој Богородици и ону благовијест коју је записао Свети апостол Лука ми данас прослављамо. Ми прослављамо ону радост која се догодила на земљи, али није од земље него је са неба“.

"Благовијест је Пресветој Дјеви Богородици донио Свети арханђел Гаврило када је рекао: "Радуј се благодатна! Господ је с тобом“, благовјешћујући јој даље да ће зачети и родити сина и надјенути му име Исус. А Пресвета Дјева цјеломудрена Богородица, Која је била сасуд Духа Светог, јер је од дјетињства, заправо, још од утробе мајке своје, била посвећена Господу и у свом срцу она је донијела одлуку да не ступа у брачну заједницу, него да цио живот свој проведе у служби Господу, упитала је Светог арханђела како ће то бити кад она не зна за мужа. Свети арханђел Гаврило не одоговара на то питање, него само говори оно што му је Господ заповиједио да каже и благовијести ону радост коју му је Господ најавио да преда Пресветој Дјеви Богородици и каже: "Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњег осјениће те, и зачећеш сина и надјенућеш му име Исус“, а то име значи Спаситељ“, рекао је Његово Преосвештенство.

"Учествујући у тој празничној радости монашки чин примиле су наше сестре Александра и Теофанија, које су дошле да служе у овој светињи Господу, по примјеру Пресвете Дјеве Богородице и свих оних који су се Господу завјетовали, служили и живот свој посвећивали Господу“.

"Оне су данас примиле радост у овој светој обитељи, али та радост није земаљска него небеска и та благодат није од земље, него је са неба и од Бога. Она је необјашњива. У монашком животу, драга браћо и сестре, има много тога што је скривено, што се не да објаснити, што је тајанствено, а у суштини, све што је велико овдје на земљи, тајанствено је и не да се до краја објаснити, а камоли монашки живот и монашка служба, која је подобна анђеоској. Добри монаси се, у овом свијету, својом светом службом уподобљавају небеским силама и труде се да непрестано служе Богу, иако имају ограничења као људи од крви и меса, међутим, силом крста Господњег, силом благодати Божје, монаси побјеђују своје слабости, искушења и искушења која им ђаво и овај свијет поставља“.

"Вечерас, наше двије сестре наоружале су се као добре јунакиње и служитељке Цара над царевима, Господара над господарима, јер не служе земаљском царству, него служе Царству небеском. Добиле су имена по двјема чувеним царицама – Александри, оној царици, жени безбожног цара Диоклецијана, која је повјеровала у Христа, а, нарочито, се утврдила у вјери када је видјела страдање и свједочење Светог великомученика Георгија и друга царица, Теофанија из 9. в. која се одрекла свега земаљског, не марећи за оно што је пролазно и трулежно, него је настојала да онај положај и ону прилику, коју јој је Бог дао, искористи и послужи Господу Христу, па се својим добрим дјелима уписала међу служитеље Божје, који су запамћени кроз сву историју као вјерне слуге Господа Исуса Христа“, рекао је Преосвећени Епископ.

Добри хришћани примјер многима у свијету. Такви хришћани су примјер монасима и монахињама, јер су показали велику љубав према Господу.

"На то су призвани монаси и монахиње да, савладавши прво своје страсти, своја искушења, очисте своја срца, душе и мисли, а онда да се испуњавају спасоносним божанским врлинама, којима је савршенство и круна љубав Божја, љубав према Богу и љубав према ближњима. То је савршена љубав, коју је Господ показао и посвједочио, коју свједоче и они који Господу, Богу љубави служе искрено, предано, не жалећи себе, не лијенећи се у овом животу, него увијек трудећи се да иду путем Господњим, оснажујући се силом крста Господњег, оснажујући се светим тајнама Христовим“.

"Нека буде срећно и благословено овој светој обитељи, мати игуманији Ефимији и сестрама, нека овај свети чин и овај велики благослов, које су вечерас примиле наше сестре, свима буде на ободрење, на радост, нека се са овим монашењем утврди ова заједница још више, нека ојача, а то ће свима нама бити на радост и на велику корист“, поручио је на крају бесједе Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка