Монографија Манастира Крупе

У ПРИПРЕМИ ЈЕ НОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Монографија Манастира Крупе

аутор текста: историчар уметности Сњежана Орловић

Манастир Крупа је најстарији српски православни манастир на простору далматинске Епархије. Подигнут је у време српског краља Милутина давне 1317. године и од тада, па све до данас је остао духовни центар православних Срба Жегара, Обровца и читавог задарског Залеђа.

Поред краља Милутина, као ктитори и обновитељи манастира Крупе, помињу се и свети Стефан Дечански, цар Душан Силни и света Ангелина Крушедолска. Велики значај манастира Крупе потврђују и турски фермани из Стамбола, који су у периоду турске владавине у Средњем веку, давали Крупи посебна права и гарантовали заштиту и очување ове велике хришћанске и православне светиње.

Кроз своју богату, али и страдалну историју, манастир Крупа је носио заједнички крст православних Срба овога краја северне Далмације, тако да је много пута рушен, али и обнављан. Тако је позната велика обнова манастира Крупе из 1855. године у коју су биле укључене три велике царевине: Русија, Србија и Аустрија.

Посебну карактеристику манастира Крупе, представља то што је он, по древној православној традицији, фрескописан још 1622. године од стране хиландарског монаха Георгија Митрофановића, који је осликао и трпезарију манастира Хиландара. Манастир Крупа је велика ризница икона и то критске школе. Најпознатији аутор тога периода, који је осликао крупски иконостас је чувени иконописац Јована Апака.

У Крупи се чува део моштију светог Јеротеја, првог епископа атинског, а у богатој манастирској ризници, налазе се три веома вредна антиминса: јерусалимског патријарха Теодосија, патријарха Арсенија IV Шакабенде из 1743. године и крупски антиминс из 1739. године.

Манастир Крупа је кроз своју историју био велики културни и просветни центар за који се везују значајна имена из историје далматинске Епархије, као што су: крупски архимандрит Герасим (Зелић); књижевници Симо Матавуљ и Доситеј Обрадовић.

Ми смо захвални Богу и Пресветој Богородици што, ево у наше време, излази монографија манастира Крупе, која речју и сликом јесте сведочанство о историји овога дивног манастира. Монографија манастира Крупе је истовремено и сведочанство о историји православних Срба северне Далмације, јер говори и о њиховој култури, њиховом језику и њиховој вери, који су органски везани за историју манастира Крупе. Ова монографија је доказ да манастир Крупа и данас живи и сведочи о лепоти православља, лепоти православне архитектуре и уметности; не само православним Србима, него и многобројним ходочасницима и посетиоцима из читаве Европске уније, који у наше време у све већем броју долазе и посећују манастир Крупу.

Епископ далматински

ФОТИЈЕ