Монографија о Цетињској богословији

Новообјављена монографија Цетињске богословије под називом „Цетињска богословија са освртом на друго десетљеће обновљеног рада (2002-2013)“ Александра Вујовића која преставља наставак, односно трећу монографију Цетињске богословије од њеног оснивања 1863. године престављена је у Херцег Новом. О особеној садржајности широког тематског мотивског регистра ове чувене богословије на Белависти код Цркве Светог Архангела Михаила први је говорио архимандрит у пензији Јован Радосављевић казавши да је ова библиографија богословије право богатство и избор прича из досадашњег школског опуса ове установе која припрема будуће пастире и архипастире.

- Здушно загледан у хришћанске свјетлости је аутор своје писано и фотографско умјеће прожео традицијом и памћењем. Из тог врела стижу нам људске и Божје вриједности. Сваки хришћаних који вјерује у Бога је богослов. Црква и богословија треба да науче човјека шта је вјера хришћанска јер смисао човјека је да слави Бога, а црква је постављена да учи народ да га васпитава и ако треба да се жртвује. Цетињска богословија има висок рејтинг и њен рад прије и сада обновљен чини богаство наше духовне вретикале и може да стане уз раме београдске, сарајевске и богословије у манстиру Крка. Између ових корица је богаство прича.. То је литерално свједчанство о животу најстарије богошколе ово је једном ријечју изузетна књига биографија бројних личности из школе, књига која говори о њиховом животу и раду.у другој декади постојања – закључио је отац Радосављевић.

Говорећи о монографији њен некадашњи ученик а сада настојатељ Жањичког манастира и парох Луштички јереј Никола Урдешић је нагласио да нас Цетињска Богословија подсјећа на кошницу гдје се учимо да будемо људи.

- Морам поменути три ректора богословије протојереја ставрофора Момчила Кривокапића, епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и протојереја ставрофора Гојка Перовића, који је у свом послу унио мало бокешке нарави и објединио оно што је било небјединиво. Ову кућу, ову Богословију носи промисао божја, а ја сматрам да то није нешто што се завршава већ се пролази кроз њу. То је нешто што сам започео 1997. и што траје и што се усавршава док год будем жив. Онај који хоће да буде мисионар и да се посвети Богу има лијепу прилику да упозна тај последњи период рада. Аутор књиге је био наш узор и један од бољих богослова који су похађали Цетињску богословију. Био је примјер како треба да живи и како треба да се понаша један богослов и баш ми је драго што је он аутор једне овакве монографије коју би сви требали да прочитамо иако је у њој само дио прича које чине богаство ликова. Богаство исконске честитости хришћанског живота и животног оптимизма Можда ће ова књига бити подстрек новим генерацијама да се приближе Богу са те праве стране – казао је јереј Урдешић.

Прва виша школа у Црној Гори је управо Цетињска богословија. Професори и ученици Богословије „Светог Петра Цетињског“ са љубављу и захвалношћу су изадали ову монографију у част 1.700 година од проглашења Миланског едикта, 200 година од рођења Петра Другог Петровића Његоша, 150 година постојања Цетињске богословије и 20 година њеног обновљеног рада.

- До данас ову школу завршило је 18 генерацији. Црква те давне 1863. године оснива прву Вишу школу у Црној Гори, претечу универзитетског образовања које данас имамо – навео је ректора богословије Гојко Перовића.

- Част ми је у овом граду за који ме вежу лијепе успомене да говорим о овој књизи коју смо заједнички припремали са професорима и ученицима Цетињске богословије.Да њих није било ни ја сам небих могао да сакупимо и објединимо оволикуматерију у овој споменици – монографији. Ово је књига која говори и о животу и раду ове школе у задњих 20 година. Ово је трећа књига која наставља вијенац живота ове установе прве двије написао је монах Павле Кондић. Ово је живот Митрополије црногорско-приморске а и живот наше цркве – казао је он.

На промоцији монографије о Цетињској бословији учествовао је и црквени хор „Свети Сава“ из Херцег Новог.

Зоран Шакотић, Дан