Монографија о манастиру Прасквица
Манастир Прасквица, један од најпознатијих у Црној Гори и духовни центар Паштровића, живи без прекида већ шест вјекова. Круна овогодишње прославе 600 година од оснивања цркве Свети Никола у манастиру Прасквица, која је одржана током љета кроз различите културно-умјетничке програме, је монографија „Манастир Прасквица“ која је недавно изашла из штампе.
Јеромонах Климент, настојатељ манастира Прасквица, који се у монографији потписује као један од аутора, уз Митрополита црногорскоприморског Амфилохија, др Мирослава Лукетића, академик Бранислава Митровића, Марину Андрић, др Анику Сковран, Луцију Ђурашковић, др Марка Поповића, др Драгану Радојичић и Владимира Митровића, подсјећа да је прва црква Свете Тројице основана 1050. године, а да се манастир помиње у повељи краља Милутина и његове мајке Јелене 1307. године, када су даривали нека села манастиру Прасквица и Градиште.
Први писани документ који је сачуван је повеља Балше Трећег Страцимировића Балшића, господара, и мајке Јелене, кћерке светог кнеза Лазара, која је сачувана у препису на италијански у Котору и има један црквенословенски препис из XVII вијека те исте повеље. Оно чиме се манастир Прасквица уздиже је податак да континуитет живота у манастиру није прекидан, према нашим сазнањима, 600 година, а можда чак и више каже јеромонах Климент.
Историчарка умјетности Луција Ђурашковић, члан уређивачког одбора монографије, истиче да је манастир Прасквица један од најзначајнијих духовних центара југоисточне јадранске обале.
Манастир Прасквица представља један од најугледнијих стјецишта писане ријечи и умјетности, најчувенији је вјерски и политички центар свих паштровских племена, а самим тим и најпознатији у комплексу Паштровских манастира, можемо рећи наше Јадранске Свете горе каже она.
У манастиру су сачуване бројне драгоцјености, међу којима и златни крст цара Душана, путир руског цара Павла, рукописно Јеванђеље из 1600. године Гаврила Цетињца, поклон владике Данила, камени “сто од правде“ за којим је засједао племенски збор Паштровића, ту је и око 5.000 књига…
О тим драгоцјеностима и историји манастира Прасквица говори недавно објављена монографија која је израђена у тврдом повезу и пуном колору. Штампана је најновијом технологијом на петобојној машини са специјалним слојем посебно наношене златне боје којом су украшени поједини елементи. Коришћен је најквалитетнији папир тежине 170 грама по метру квадратном, који је лакиран мат и сјаним дисперзивним лаком. Пресвлака корица је рађена на вјештачком платну, док је омот рађен на 300 грамском папиру пластифицираном софт тач фолијом.
Монографија има 216 страна, а састоји се из предговора, десет поглавља и прилога у коме је представљен скен преписа Балшине повеље из 1439. године као и њен превод на савремени српски језик.
Дизајн монографије је рађен по узору на старе богослужбене књиге руског поријекла са орнаментима који потичу из византијске и руске традиције који су обогаћени детаљима иконостаса из цркве Светог Николе, а које потписује Маринко Лугоња. Монографија је додатно оплемењена цртежима цркава Свете Тројице и Светог Николе коју је основао 1413. године Балша Трећи Страцимировић Балшић, а томе је придодато око 180 фотографија и илустрација.
Овај велики издавачки подухват први пут је за потребе СрпскеПравославне Цркве користио за узор управо богослужбене књиге из архива самог манастира. Коришћен је фонт слова који је дизаниран и израђен искључиво за монографију, а исто се односи и на велика украсна слова на почетку пасуса.
У складу са овим постајемо свјесни колико је овакво једно монографско издање недостајало испунивши једну велику празнину, јер управо у овој књизи аутори методолошки прецизно сабирају и емопиријски истражују и презентују највише културолошке вриједности које нам је подарила Паштровска сакрална споменичка скупин, а каже Луција Ђурашковић.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
