Мошти Св. Јована Шангајског у Сремској Митровици
На празник Св. Сисоја Великог, 19. јула 2011. године, у Сремској Митровици је уприличен догађај који ће, свакако, остати упамћен и забележен у многим душама, као историјски догађај. Са благословом Патријарха српског Иринеја и Епископа сремског Василија, а у организацији Саборне цркве у Београду и намесништва сремскомитровачког, икона-кивот са моштима Св. Јована Шангајског и Санфранцисканског, која се од јула 2009. године, налази у београдској Саборној цркви, проношена је овог свечаног дана улицама и храмовима древног Сирмијума – Сремске Митровице, града под заштитом Светог Димитрија. Основна намера овог догађаја била је посета сремскомитровачком Казнено-поправном заводу и затворској капели Свете Петке, како би се осуђеници, верници ове установе, поклонили моштима Св. Јована Шангајског.
Овај велики свеправославни Светитељ, један од највећих заштитника деце, велики је молитвеник и за болесне, страдалнике, сирочад, удовице, путнике, унесрећене, зависнике од алкохола и дрога, жене које су убијале децу у утроби својој, душевне болеснике, затворенике... Благодатна и исцељујућа сила његових молитава је силна, што се на диван и потресан начин пројавило током посете његових Светих моштију верницима Сремске Митровице.
Икону са моштима Св. Јована Шангајског донео је старешина Саборне цркве у Београду, протојереј-ставрофор Петар Лукић, са сарадницима. Дочек који су приредили верни народ Сремске Митровице и њихови духовни пастири био је заиста величанствен, а за такво гостољубље и љубав, по речима Св. апостола Павла, примају се анђели.
Дочек у затворској капели Св. Петке
Икона са моштима Св. Јована Шангајског стигла је у КПЗ Сремска Митровица око 8 часова и постављена у затворску капелу Св. Петке. За ову прилику, осуђеници су, уз помоћ вероучитеља Бранислава Павкова и духовника Љубомира Воларевића, уредили затворску капелу, у којој је све што поглед обухвата – дело њихових руку, укључујући и иконостас. Овом догађају присуствовао је велики број затвореника, који су добровољно дошли на поклоњење Свецу. Око 9:30 у КПЗ је стигао и Епископ сремски Василије. Најпре је заменик управника КПЗ-а приредио дочек за Преосвећеног Епископа и све служашче свештенике, а затим су се сви упутили ка затворској капели, где је читан акатист Св. Јовану Шангајском. Владика Василије је пролазио међу затвореницима, који су га, у свечаној тишини, поздравили поклањањем и крсним знамењем.
Акатист Св. Јовану Шангајском служили су: Епископ сремски Василије, протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, протојереј-ставрофор Ђорђе хаџи Воларевић, протојереј Саво Ракита, протонамесник Радослав Радовановић, јереј Љубомир Воларевић, ђакон Слободан Вујасиновић, док су за певницом појали теолози и вероучитељи сремскомитровaчки, заједно са осуђеницима – полазницима затворске веронауке. У несвакидашње снажној молитвеној тишини, међу верницима КПЗ-а проношене су речи молитава упућених Светитељу: "Помози нам, угодниче Божији, да се од сада очистимо од сваке нечистоте тела и духа", "буди нам заступник за ову благодат обновљења", "умоли Свештедрога Бога да нам дарује опроштење грехова", "услиши уздисање смућене младежи нашег покољења, изложене бурама свезлог беснила", "помоли се, Свети архипастиру, за све болесне, немоћне, раслабљене и намучене, за сиротињу, удовице, децу без родитеља... Сети се и наркомана, блудника, развратника и пијаница – нека и њих Господ по Свом неизмерном човекољубљу обрати на пут правде и спасења..." Молитвене речи отварале су, у срцима сабраних, нове духовне хоризонте за сусрет са Господом. Препознајући у тим речима своје слабости, сагрешења, муке и поноре, многи од верника КПЗ-а су их омивали покајничким сузама...
Након акатиста, Епископ Василије се обратио верницима беседом о Св. Јовану Шангајском, истичући како су се тога дана повезале молитве двају великих заштитника деце – Св. Сисоја Великог и Св. Јована Шангајског, а ми смо сви деца једнога Бога. Уследило је поклоњење верника моштима Св. Јована, док их је владика Василије помазивао светим јелејем из кандила над Светитељевим моштима у Сан Франциску, наменски донетим из београдске Саборне цркве за ту прилику. Ово је први долазак моштију једног Светитеља у историји ове установе. Они чије су душе намучене и жедне Живога Бога, поклањали су се Свецу са најдубљим поштовањем и озбиљношћу. Један од њих, претходно је клекао испред олтара, склопивши руке и молећи Господа за опроштај и благослов да приступи Светим моштима. У многим очима могле су се јасно сагледати искре обновљених душа, покајаних и обучених у Христа. Сусрет са Св. Јованом Шангајским, њиховим великим молитвеником, био је истинска Жива Вода усред душевних и духовних пустиња, укрепљење за даље борбе, које, на овом страдалном месту, засигурно спадају међу најтеже. Током миросања верника, прота Петар Лукић је, уз помоћ неколико осуђеника који прислужују у затворској капели, делио верницима иконице Св. Јована Шангајског и специјално издање Саборника, билтена Саборне цркве. У знак благодарности, верници су даривали госте из Београда иконама, дуборезима и бројаницама, које су својеручно израдили. На полеђиини крста дрвене бројанице урезана је молитва покајаног разбојника са крста: "Сети ме се, Господе..."
По завршеној служби и поклоњењу моштима, верници КПЗ-а су, у непромењеној свечаној тишини, испратили Епископа, служашче и госте из Београда. Управа ове установе приредила је затим свечану трпезу за све присутне. Ова посета испуњавала је Господње речи из Јеванђеља: "Странац бејах и примисте ме, наг бејах и оденусте ме, болестан бејах и посетисте ме, у затвору бејах и дођосте ми" (Мт. 25, 36). Нашој активној и молитвеној помоћи утамниченим душама, као удовима Тела Христовог, Господ је дао толики значај као да посећујемо Њега Самог.
Литија улицама Сремске Митровице
Уследила је свечана литија улицама града, која је по духу оличавала празник Цвети – Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. Колону која је превозила и пратила икону са моштима Св. Јована Шангајског најпре је чинило неколико возила, да би им се успут придруживао све већи број. Призори су били величанствени: из својих дворишта и кућа излазио је верни народ, заустављајући возило са моштима, везујући за њега своје дарове, поклањајући се Светитељу, целивајући икону и молећи га свесрдно за помоћ. Прилазили су људи у радости и у сузама, сви са истом молитвом на уснама и у срцима: "Помози нам, Свети Јоване! Помози нам, Боже, молитвама Светога Јована, оца нашег!" Поворку са моштима су дочекивали и многи болесни, стари, инвалиди, деца, невољни, а на више места Светитељ је дочекиван посипањем латица ружа по путу и возилу са моштима, као и бацањем цвећа пред њега, што је био призор до тада невиђен на овим просторима. Великим трудом и изузетном организацијом затворског духовника и старешине храма Светих Сирмијских Мученика, јереја Љубомира Воларевића, као и затворског вероучитеља, Браислава Павкова, народ овог краја је био добро припремљен за долазак Св. Јована Шангајског, а поводом проласка његових моштију до цркве Св. Сирмијских Мученика, асфалтиран је и део пута, уз помоћ Општине Сремска Митровица.
У храму Светих Сирмијских Мученика
Пред црквом Св. Сирмијских Мученика и у њеној порти, Свеца је дочекао бројни народ и служашчи овога храма. Током читања акатиста Светоме, храм је био до краја испуњен верницима, а место на коме је свечано постављена икона са моштима, богато је украшено цвећем. Иако је, због изузетно високе и веома тешко подношљиве дневне температуре, молитвено сабрање и за вернике и за свештенослужитеље изискивало истински подвиг и напор, узношене су молитве Св. оцу Јовану, а народ је затим миросан његовим светим јелејем, пропуштајући најпре мајке са децом, болесне и инвалиде. Над моштима је народ освештавао бројанице и друге предмете за своју децу, унучад и болесне. Прота Ђорђе Воларевић је одржао надахнуту беседу о животу Св. Јована Шангајског, казујући о посети Светитељу КПЗ-у, видно узбуђен сведочећи о снази покајног поклоњења верника КПЗ-а. Са радошћу је нагласио да је ово први долазак моштију Св. Јована у Сремску Митровицу и да га је народ дочекао достојно, припремајући му пут са великом љубављу и радошћу.
Поклоњење Св. Јовану Шангајском и Санфранцисканском је у храму Светих Сирмијских Мученика трајало три сата, упркос тешким временским условима. Интересовање народа било је неочекивано велико. Домаћини су за госте приредили и трпезу љубави крај самог храма. Предвођени протом Савом Ракитом и катихетом Браниславом Павковом, гости из Београда су имали радост да посете и манастир Св. Василија Острошког у изградњи, у оближњем селу Манђелос, са целебним извором воде испод храма, посвећеном Светим Врачима Козми и Дамјану, као и молитвеним кутком посвећеним Св. Јовану Шангајском, јединим у нашој земљи.
Друга литија градом
Литија са моштима Св. Јована Шангајског свечано је испраћена из храма Светих Сирмијских Мученика, а део народа се од Свеца опраштао на коленима. Уз радосне звуке аутомобилских сирена, литија је наставила свој пут ка месту Лаћарак. Успут је народ и даље излазио из домова и молитвено се поклањао Св. Јовану, машући свечаној поворци и отпоздрављајући. Из неких домова довођени су тешки болесници и непокретни, који су са трепетом целивали икону.
У храму Св. Архангела Гаврила у Лаћарку
При доласку иконе са моштима у Лаћарак, порта је била испуњена верним душама. У овом догађају учествовало је читаво Сремскомитровачко намесништво. Свештенство и монаштво овог краја дочекало је Светитеља пред портом, народ је оформио шпалир дуж пута који је водио од капије до саме цркве. Када је икона са моштима ушла у порту и кренула ка храму, сабрани народ је клекао и поклонио се Св. Јовану Шангајском, многи и у сузама, осењујући се крсним знаком. Народ је у великом броју пристизао и у дугом реду чекао на поклоњење моштима у цркви, а нешто касније дошао је и Епископ сремски Василије, благосиљајући окупљене. Акатисту Св. Јовану Шангајском присуствовали су и градоначелник Сремске Митровице и директор Завода за заштиту споменика културе овог града. Након службе, владика Василије је одржао проповед, а прота Петар Лукић је, као и на свим претходним сабрањима, делио иконице Св. Јована Шангајског. Домаћини овог великог молитвеног скупа у Лаћарку приредили су, затим, трпезу љубави, а поклоњење Светитељу је трајало наредна три сата. За трпезом, владика Василије је истакао значај који је овај догађај имао за град и његове вернике, а понајпре за вернике КПЗ-а. Нагласио је да је на свима нама да праштамо и не осуђујемо, а Божије је да суди, кажњава и награђује, будући да су једино Њему познати сви узроци који човека наведу да учини неко дело или недело. На делатну љубав и молитвену помоћ нас је позвао Сам Господ, Који је у овај свет и дошао да грешнике спасе.
На крају дана, гости из Београда су се срдачно опраштали са својим домаћинима, благодарећи им на изузетном гостопримству, братској љубави и труду, који могу послужити као драгоцен пример како се дочекује долазак Светиње, у времена када су срца многих охладнела. Великим пожртвовањем духовника КПЗ-а и старешине цркве Светих Сирмијских Мученика, јереја Љубомира Воларевића, као и затворског катихете Бранислава Павкова, а потом и читавог Сремскомитровачког намесништва и верног народа, овај је догађај прерастао у истинско прослављење Светитеља Јована Шангајског у земљи његовог порекла, у којој је примио монашки постриг и започео свој пастирски и мисионарски рад. Приликом растанка и свечаног испраћања моштију, небо над храмом је неуобичајено блистало, упркос позном делу дана и надоласку облака, као да се молитвена сила и светост овог великог и чудесног молитвеника уздизала до самог небеског свода, наткриљујући све верне душе и благосиљајући их небеским сјајем...
Након овог благословеног дана, остају нам само речи из молитава Св. Јовану Шангајском: "Чиме ћемо ти узвратити за радост ону коју осетисмо гледајући у светом храму мошти свете твоје и славећи помен твој? Ваистину, немамо чиме узвратити, осим ако почнемо себе да исправљамо, бивајући новим уместо старих..."
