Мошти Светог Арсенија по други пут у Кучима

Мошти Светог Арсенија, другог Архиепископа српског, из манастира Ждребаоника стигле су 28. маја 2020. године на Убле у Кучима, у цркву Вазнесења Господњег, где су у некада боравиле.

Свету службу Божју тим поводом и поводом храмовне славе служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је рекао да се данашњи празник не зове случајно и Спасовдан:

-Јер, све оно што је Бог рекао од Адама и Еве, преко својих светих пророка кроз вјекове, што је прорицао Свети Јован Крститељ, све што је сам Господ говорио својим светим ученицима и све оно што се догодило са Њим док је ходио овдје међу нама, све је то била припрема јављања Њега као Спаситеља и остварење спасења човјека из свијета. Господ је постао земни да би онебесио човјека и људску природу. Он својом небеском силом божанском непрекидно узноси човјека и призива човјека, свако људско биће на безмјерно достојанство узрастање у мјеру раста висине Његове. Он који је Небески човјек, Он онебесује, обожује човјека и људску природу. Празнујући Спасовдан, ми празнујемо спасење рода људскога у Христу Господу.

Владика Амфилохије је рекао да је Свети Арсеније Пећки, Српски и Свеправославни, један од оних који су прославили Христа Спаситеља:

-Учитељ и просветитељ кога је Свети Сава приликом свог другог одласка у Свету земљу 1233. године оставио као свога замјеника у Жичи, изабравши га од свих осталих монаха и јеромонаха жичке светиње, јер је примијети његову богољубивост, побожност и честитост, гледајући га како се моли Господу непрекидно. Он је наслиједио дјело Светога саве и наставио његову проповијед, његову благу вијест у нашем народу.

Говорећи о детаљима из светитељевог житија, Владика је нагласио да је Свети Арсеније пренео седиште Српске Цркве из Жиче у Пећ, где је саградио храм Светих Апостола и храм Вазнесења Христовог:

-Послије њега је ту било сједиште свих архиепископа и патријараха српских, и остало је до наших времена. И наш Патријарх садашњи такође се устоличио у Пећкој Патријаршији, као и његови претходници послије обнове јединства Пећке Патријаршије укинуте 1766. године, а онда обновљене у јединству своме 1919 – 1922. године, нагласио је митрополит Амфилохије и подсетио да су мошти Светог Арсенија из Пећке Патријаршије, преко манастира Довоље и Мораче доспеле у Куче.

-Она велика похара Куча била је уједно и похара моштију Светога Арсенија. Оне су одавде за вријеме књаза Данила пренијете у манастир Ждребаоник, гдје су остале до 1884. године. А онда су пренијете у манастир Косијерево, где су остале до 1914. године, када су Аустријанци срушили манастир. Под пушчаним зрнима тада су спашене и пренијете у Острог. Ту су остале до 1920. Онда су Бјелопавлићи зажељели да их поново врате, па су тражили дозволу од ондашњег Епископа захумско-рашког Кирила и вратили их, и не чекајући одговор у манастир Ждребаоник. Ту су остале до данашњега дана, казао је Владика.

-Свети Арсеније се послије 164 године вратио да благослови Куче. И није случајно да су данас овдје његове свете мошти поново дошле, у ова нова времена гоњења Цркве Божје и скрнављења светиња Божјих. Кучи су га дочекали, што мене посебно радује, са писмом Кирила и Методија, писмом Наума и Климента, писмом Светога Саве и Светога Арсенија, писмом Марка Миљанова и Светога Петра Цетињскога – са ћирилицом. Дај Боже да се од Куча науче сви Црногорци и да се врате светињама Божјм и том светом кирило-методијевском предању. Свети Арсеније је дошао поново у Куче да зацијели неслогу братоубилаштва која је започела похаром Куча 1856. године која се наставила као династичка борба и која се сад поново повампирује као идеолошка борба. Повампирује се преко овога духа богоубилачког и братоубилачког који је данас, нажалост, завладао код оних који владају Црном Гором. А Свети Арсеније је онај који доноси дух љубави према Богу и према вјечном људском достојанству, према вјечном братству људском, према светој Цркви Божјој, светој заједници неуништивој и неразоривој и према сваком човјеку, поручио је Митрополит.

Покушаје стварања нове цркве у Црној Гори Митрополит је назвао покушајем стварања сатанске заједнице.

-То је оно, нажалост, на чему овим законима безбожним и безаконим инсистирају они који су на власти – да на томе граде будућност. Да граде будућност Црне Горе на расколима, на похарама, на мржњи, на богоубилаштву и братоубилаштву, упозорио је митрополит Амфилохије.

Након причешћа верних, храм на Ублима је опходила празнична литија, а онда је благосиљан славски колач.

Владика Јоаникије је, након скандирања Не дамо светиње, Не дамо Владику и До Христове побједе сабранима честитао празник:

-Данашњи празни је двострука радост и славље. Прва што славимо празник Вазнесења Господњег, а друга што је Свети Арсеније дошао да поново благослови племе Куче. Из небеске биографије Светог Арсенија видимо да је велики путник и да је походио многе светиње. Као што су мошти Светога кнеза Лазара ходиле са својим народом од Раванице до Сент Андреје и до Срема, а касније се вратиле у његову задужбину, ево и мошти Светога Арсенија на ове јужне и западне крајеве су кренуле из Пећке Патријаршије давно, негдје оотприлије после друге сеобе Срба. Гдје год је био Свети Арсеније, ту је и Божји благослов долазио. Иданас светитељ нас обједињује око наших светиња и око Пећке Патријаршије - његове задужбине. Сви смо њој завјетовани и сви смо јој били вјерни кроз вјекове. И тако ћемо и наставити.

-Уз Божју помоћ прећићемо све препреке и савладати и побиједити све неправде и учинити да у нашој држави завладају правда, мир, братска слога и љубав молитвама Светог Василија Острошког и Светога Арсенија, закључио је владика Јоаникије честитајући празник сабраним народу.

Митрополита Амфилохија, владику Јоаникија, свештенство, монаштво и верни народ поздравио је на крају богослужења председник Фонда за развој Куча Радомир Рајо Прелевић:

-Данас је Свети Арсеније поново у Кучима. И ми му се клањамо и славимо његово име, и молимо му се да ојача нашу вјеру и наду, нарочито у постизању достојног и праведног положаја Српске Православне Цркве у Црној Гори. А њен, поготово правни положај је, као што си добро знамо, угрожен скорашњим доношењем неподношљивог и неправедног закона о вјерским слободама за који се надамо да ће бити промијењен. Сваки труд у том правцу је пожељан и благословен је и од самог Марка Миљанова.

Извор: Митрополија црногорско-приморска