Москва: Нови превод Светога Писма?

Митрополит волоколамски Иларион говори у једном свом интервјуу о неопходности новога превода, или поправке постојећег Синодалног превода Светога Писма. Ова потреба се осећа већ дуже времена, да би 2011. г. Комисија за богословска питања припремила пројекат документа под називом „Однос Цркве према постојећим разнообразним преводима библијских књига“. У том документу је изражена потреба да се преведе Библија на савремени руски књижевни језик који би удовољио достигнућима савремене науке, уважио савремену теорију превођења, а, уз то, одражавао усаглашена црквена предања. Овај пројекат је био објављен на званичном сајту Московске Патријаршије, а на недавно одржаној конференцији „Савремена библистика и Предање Цркве“ Митрополит је упознао учеснике конференције о начину припреме овог документа. У њему се истиче да „Руска Црква приступа изради превода Библије на савремени руски језик“ пошто је садашњи превод у великој мери застарео. За овај подухват потребне су одлуке највиших црквених власти; у сваком случају, то је огроман посао и огромна одговорност. Реч је о пројекту националног значаја и може се сматрати пројектом општенационалног, државног значаја.

На питање шта мисли о Синодалном преводу Библије из 1876. године,  Митрополит Иларион је истакао да је од времена штампања овога превода наука закорачила далеко напред – нови археолошки налази, кумрански свици, угаритске паралеле према библијским текстовима -  све то је недостајало у библијској науци 19. века, па није било  познато ни тадашњим синодалним преводиоцима.

У Синодалном преводу постоје и грешке где се, рецимо, један исти град назива на три начина, мада су неке грешке  безначајне. Међутим, у Синодалном преводу у књизи пророка Малахије читамо да Бог дозвољава развод, док се у јеврејском, грчком и словенском текству истиче обратно – да Бог ненавиди развод.

 Митрополит истиче да за нови превод треба дуго времена. „Па и кад бисмо почели раду у скорашње време, он не би био брзо завршен. Према искуству стручњака Сједињених библијских друштава, за превод Светога Писма на народни језик, у најбољем случају , потребно је око 15 година. Синодални превод је сачињен током 20 година, при чему се он ослањао (као што ћемо се и ми данас ослањати) на претходне преводе. Мислим да је данас неопходно, пре свега, развијати специфично светоотачку библијску науку, припремати кадрове којима би се поверио такав посао. Неопходно је упознати ученике духовних школа са савременом теоријом превођења, а посебно са критичким освртом на превођење Библије на савремене европске језике. Прерано је говорити о роковима. Ако се крене Божјим путем, Његова помоћ неће изостати“, истиче Високопреосвећени Митрополит.

Извор: Московска Патријаршија