Мркоњићи – корени Светог Василија Острошког

Мркоњићи у Поповом пољу и светитељ већ више од четири века су једно, а у селу је данас остало само шеснаест душа

Тридесетак и нешто километара су Мркоњићи далеко од Требиња. Исто толико има и на другој страни, према Љубињу. Од крша који се губи у плодном Поповом пољу и из кога увек искри нешто што се зове исконска честитост домаћина, па до вере сељана у Свевишњег, све то у Мркоњићима опчини намерника.

- У селу је данас само шеснаест душа. И да нас не буде, димова би било и живота са светитељем који траје вековима. У камењару, под крововима изби, међу зидинама, уз прастара огњишта, под грмовима шипака... свугде сећање на Чудотворца, али и понос што се из села у коме се, пре четири века, родио Свети Василије Острошки, прича Неђо Бошковић.

На згаришту родне куће Светог Василија Острошког, под кошћелом која више од два века пркоси времену и недобру, пре осамнаест година сазидана је црквица у част свецу.

А у тим Мркоњићима, пише то и у црквеним књигама " Поповка, Мркоњка, Ана Јовановић роди и одњедри васцијелог сина, чудотворца и светитеља Василија и Тврдошког и Острошког, а највише Василија Мркоњићког. Једног од највећих светаца словенског југа". Пре стотинак година, када је у Мркоњићима било више од 280 становника, мештанина Трифка Милутиновића на сокаку који се спушта главној цести, пресрео је старац са дугом белом и косом и брадом. Незнанац, који се представио да је калуђер, рекао му је да је „у самом гробљу, седам корака далеко од десног ћошка црквице Светог Николе, сахрањена мајка Светог Василија Острошког". Калуђер је одмах после тога чудом нестао. Трифко је застао, али и кренуо према гробљу. Одмерио седам корака од цркве и почео копати. Наишао је на гробно место на коме се данас налази споменик свечевој мајци.

- Из те клице пшеничне неуништивог семена Божијег посташе и опсташе, пре свих, наша браћа из Мркоњића. Потомци Светог Василија. Тврди као камен и постојани чак и онда када се пође безизлазу, са поносом ће отац Момчило, парох мркоњићки.

Веле да су у Василијевим Мркоњићима корени математичара, астронома и физичара Руђера Бошковића. Кажу да је из овог села и Владимир Дропо, први Србин професионалац америчке кошаркашке лиге, али и велики тренер Грег Поповић. Прошлих векова у овом селу су рођена и тројица владика те на десетине монаха и свештеника.

Село је три је пута остављано на милост и немилост времену. Из Мркоњића се одлазило, али се огњишту увек враћало.

Усташке каме и маљеви убили су, а јаме, у љутом херцеговачком кршу, прогутале на хиљаде сељана овог дела српске земље Поповог поља.

- Цела огњишта су се гасила. Нестајале су читаве породице, али живот у Мркоњићима никада. Само уједном дану у јаму у Ржаном долу бачено 175 сељана Мркоњића и околних засеока. Само из моје породице њих деветоро, прича Јово Лучић.

Извор: Политика, 16. јун 2008.