Музејска ризница отворена у Владичанском двору у Шиду

Црквена ризница православног архијерејског намесништва шидског основана је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, са циљем да прикупља, чува и презентује верску баштину српског православног народа на овим просторима.

Стална поставка  у ризници броји 170 предмета и конципирана је по црквеним општинама. Највећи број предмета чине иконе хронолошког распона од око 1750. године до почетка Другог светског рата. Међу иконама се посебно истичу радови наших познатих уметника попут Распећа Христовог, рад Аксентија Мародића из 1860. године и Света Богородица Арапска са Христом, рад Љубомира Арсеновића из 1863. године из храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Шиду.

По старости, квалитету израде и контексту настанка, најзначајнија икона је Свети Георгије – Ђурђиц (око 1750.) насликана за цркву плетару Светог великомученика Георгија у Вашици. Најстарије књиге потичу из храма Светих апостола Петра и Павла у Беркасову а то су Октоих (1683.), Антологион (1697.) и Пентикостар (1704.г.) све три штампане у Москви. Међу вредним предметима, ту се налази и рукописно Јеванђеље (из храма Преноса моштију Светог оца Николаја, Шид),  које је преписао јеромонах Јован из манастира Хопово  (1707. године). Својим естетским особинама, духовном и историјском вредношћу истиче се престоно Јеванђеље из шидског храма  (штампано у Москви 1748. године) а оковано је у сребро са иконама на емајлу (1822.године). Пентикостар штампан у Бечу 1855. године садржи записе о обнови храма Светих апостола Петра и Павла у Беркасову.

У музејској поставци су и административне књиге шидске парохије (период 1762-1777), уговори о градњи шидског храма из друге половине 18. и прве половине 19. века, спискови дародаваца цркви од 1806. године, именик Српског црквеног певачког друштва „Јавор-гусле“, као и архиве задужбина знаменитих Шиђана: Задужбина Алексе и Катарине Ђорђевић, Исидоре и Евице Регелац, Марије Орешковић. Посебна пажња у музејској поставци посвећена је просвети и школству на овим просторима. Велики број предмета у цркве је доспео као поклон верника и свештенства, а међу вредним предметима је и путир који је 1881. године  храму Светог великомученика Димитрија у Љуби, даровао игуман манастира Кувеждин отац Сава. Својеврсни бисер ризнице је путир из 1753. године који је дар чувеног капетана и трговца Трифуна Исаковића, рођеног брата још чувенијег капетана Вука Исаковића. Путир је чуван у храму Светог оца Николаја у Адашевцима.
После свечане литије предвођене Епископом сремским Господином Василијем, верни народ са школском омладином, члановима фолклорног друштва из Шида, припадницима војске, ватрогасцима, свештенством намесништва шидског и архијерејским намесником протојерејем-ставрофором Радомиром Мишићем, учествовао је у доласку моштију Свете мајке Ангелине.

После одслуженог скатиста у цркви Преноса моштију Светог оца Николаја и свечаног програма у порти храма, у музеју је Преосвећени Владика сремски г. Василије свечано отворио сталну поставку ризнице која ће бити на ползу свих како у Шиду, тако и у будућој сарадњи са другим музејима из других градова, као и земаља у региону.

Поздравно слово на почетку казивао је јереј Зоран Угрешић који је између осталог истакао да све иконе и богослужбени предмети, друге црквене утвари које су изложене у Музејској ризници, које су чуване често у неадекватним условима, коначно су нашле свој дом под сводовима прекрасне ризнице: „Многе су године и ране на овим иконама и предметима, скриване често по тамним таванима, шкрињама, паљене пламеном запаљених цркава, оштећене бајонетом злочинаца минулих  ратова. Све се то некако саткало овде под  овим кровом да нам сведочи лепоту уметности и стварања, о томе ко смо и шта смо, о нашим светлим Христољубивим прецима. Све се овде слило: и радост и туга. ова прелепа икона Распећа Христовог  чувеног Аксентија  Мародића, и болна и тужна је, јер на своме  платну носи ране усташког бајонета. У другој просторији су круне из нашег храма, који са осмехом на лицу и радошћу носише стотине младенаца…“

Заслужан за ову поставку, г. Радован Сремац, кустос и археолог, захвалио је Преосвећеном Владици сремском г. Василију, архијерејском намеснику шидском протојереју-ставрофору радомиру Мишићу, свим сарадницима, што су ревновањем учинили да музејска ризница угледа светлост дана и буде на ползу рода нашега и наше Свете Цркве, граду Шиду, као и свим заинтересованима за музејску и архивску грађу овог подручја, заинтересованима за сарадњу у временима која долазе.

-Највећи ожиљак на српској православној баштини је из времена озлоглашене усташке дршаве у другом светском рату, казао је г. Сремац додавши да ће ово бити живи музеј који ће живети кроз гостујуће изложбе, радионице и разне друге садржаје.

Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије је у овом свечаном дану када су мошти Мајке Ангелине стигле у Шид проглашавајући свечано отвореном Музејску ризницу, истакао колико је важно, памћења ради, да оваква институција живи у нашем народу и нашој Цркви.

Божјим промислом сабрани у дане када мошти Мајке Ангелине бораве у намесништву шидском, наша Света Црква и Епархија сремска дарује свем народу нашем поновно сваку благодат за његово спасење, укрепљење и очување његовог идентитета.

Извор: Епархија сремска