Музика и речи из ризнице Митрополита загребачког Дамаскина (Грданичког).

Крајем 2009. године, благословом Митрополита загребачко-љубљанског Господина Јована објављена је књига Музика и речи из ризнице Митрополита загребачког Дамаскина (Грданичког). Књига је настала поводом 40. годишњице смрти, а с циљем да се присетимо вишестране делатности Митрополита Дамаскина на пољу примене, очувања, неговања и проучавања црквене музике.

Подељена је на два дела. Први је збирка необјављених нотних записа Митрополита Дамаскина, а други део на једном месту обједињује текстове и студије о црквеној музици. Нотна збирка обухвата: „Песме на бденију“, „Песме из Литургије Св. Јована Златоустог“, „Песме из Молебна српским светитељима“, „Празничне литургијске песме“ и „Духовне песме“.

У питању су хармонизације за трогласни хор, четворогласни хор и неколико једногласних записа.Поред обрада српског народног црквеног појања нотни записи обухватају и обраде руских напева. Рукописи (аутографи и преписи које је начинио прота Милорад Стефановић) се налазе у Музеју Српске Православне Цркве (где се објављена музичка збирка може набавити). Грађа је поклон проф. Мирјане Белосавић, рођаке Митрополита Дамаскина и ћерке проте Милорада Стефановића, који је заједно са Митрополитом Дамаскином радио на бележењу и обради црквених напева.

У музејској збирци је и рукопис текста „Прилог за историју српског црквеног певања“ настао 14. марта 1920. године. Поменути текст, заједно са још неколико штампаних студија о црквеној музици, представља драгоцен допринос писаној речи о појању и о српском народном црквеном појању. Зато се приређивач издања одлучио да у другом делу књиге обједини објављене и необјављене написе Митрополита Дамаскина посвећене црквеном појању као и оне који су у вези са црквеним појањем: „О певању у православној цркви“, „Наше црквено појање данас“, „О употреби српског језика у нашем богослужењу“, „Сећање на опело и сахрану Стевана Мокрањца у Скопљу (1914)“.

Митрополит Дамаскин је непрестано бринуо како да народ приближи Цркви, а богослужење народу. У тим оквирима је посматрао и улогу појања и хорског певања. Свестан чињенице да хришћанска Црква од свог оснивања даје изузетно значајну улогу музици и њеном дејству на верујуће, инсистирао је на оснивању школа у којима би се образовали појци и црквени диригенти за потребе Српске Православне Цркве. Како је често истицао, „појање захтева ред, правило и лепоту и не може да се повери било коме“. Само умно и разумљиво изведена црквена музика може да се приближи ширим слојевима народа, јер музика „помаже облагорођавању душе, развијању добрих наклоности, јачању љубави према лепом и према врлини, она успокојава све немире душевне, лечи болести духа, и ствара и развија хармонију у души“. Истовремено, блаженопочивши Митрополит Дамаскин је већи део живота радио на записивању и хармонизовању црквене музике. Трудио се да своје записе прилагоди потребама и могућностима црквених хорова и потребама верујућег народа. Посебну пажњу је посвећивао усклађивању текстуалних и музичких акцената.

Надамо се да ће новообјављени музичко-текстуални зборник наћи ширу примену, и да ће упутити црквене појце и диригенте да се осврну на раније штампана дела Митрополита Дамаскина Грданичког.  

Извор: Православље