Дела Светог владике Николаја у Белорусији

Мисли о добру излу - Свети владика Николај охридски и жички, Минск, Белорусија, 2014,са допуштењем Издавачког савета Белоруске Православне Цркве; превод на руски језик: академик Иван Чарота

Један од најревноснијих српских посленика у свету, проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за славистику и оснивач Катедре за србистику на Филолошком факултету Белоруског државног универзитета у Минску, неуморно преводи дела и мисли светог Владике Николаја Охридског и Жичког.

***

Књиге нашег светитеља Николаја Охридског и Жичког преводе се и издају у Русији на десетак места, у Москви, Петербургу, Саратову и у манастирима широм Русије. Академик Иван Чарота је превео на руски језик и у Белорусији објавио осам књига Владике Николаја. Неке од тих књига имале су по два-три издања у тиражу од пет, десет, па и дванаест хиљада примерака. 

Мисли о добру и злу је још једна књига Владике Николаја Велимировића на руском језику, за чија дела на руском говорном подручју влада велико интересовање. Aкадемик Иван Чарота е боравио ју Србији поводом 15 година НАТО агресије на Србију и проносио поново речи мира, љубави, лепоте словенске и православне душе, опомињући свет као велики уметник и стваралац о тешком сагрешењу против Срба.

У Београд је академик Иван Чарота стигао са седмим поновљеним издањем дела Мисли о добру и злу светитеља Николаја Охридског и Жичког (издање 2014.) по допуштењу Издавачког савета Белоруске Православне Цркве. Читати мисли светог владике Николаја Велимировића на српском или руском језику исто је: мисли нашег светитеља се на свим језицима исто читају, доживљавају и свака реч наша била би сувишна.

Мисли о добру и злу владике Николаја на руском језику само су још једна од потврда вечне истине о Господу нашем који је Пут, Истина и Живот.   

***

Преводилац „Молитава на језеру“ академик Иван Чарота један је од највећих србиста у свету;  он већ четири деценије истрајава на изучавању и афирмацији српске књижевности и српске културе.

Аутор је више од 450 научних и књижевно-критичких радова из области словенских литература и култура, и преводилац више од 1.000 текстова, претежно српских писаца (преводио је Иву Андрића, Бранислава Нушића, Десанку Максимовић, Бранка Ћопића, Драгослава Михајловића, Добрицу Ћосића, оца Јустина Поповића, Епископа Николаја Велимировића, др Марка С. Марковића и многе друге). Као преводилац, познат је и по преводима са пољског, украјинског и бугарског на руски и белоруски, као и на српски језик са руског и белоруског. Једну дисертацију, Дело М. А. Шолохова и књижевни процеси у Југославији (1956-1986), одбранио је у Санкт Петербургу, тадашњем Лењинграду, 1986. године, а другу, Белоруска књижевност ХХ века и процеси националног самоопредељења, 1998. године у Минску.
Поред дисертација, најпознатија дела др Чароте су: Српска поезија (Минск, 1989), Антологија белоруске поезије (Београд, 1993), Српска Православна Црква (Минск, 1998), Југословенске књижевности и културе (Минск, 1999), Југословенске бајке (Минск 1999), Косовска битка се наставља (Минск, 2000), У сусрет Духу: Антологија белоруске хришћанске поезије (Минск, 2001), У сусрет Духу: Антологија белоруске хришћанске прозе (Минск, 2002), Слово и Дух: Антологија руске духовне поезије (2 издања -Минск, 2003, 2005), Српска књижевност: антологија текстова, књ. од 1 до 5 (Минск, 2002-2007).

За просветитељски  рад је   добио признања. Синод РПЦ одликовао га је Орденом Светога Сергеја Радоњешког, а Свети Архијерејски Синод СПЦ Орденом Светога Саве. Поред чланства у Српској академији наука, Чарота је члан и Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе, Удружења писаца Белорусије и Удружења писаца Републике Српске.

Зорица Зец