На данашњи дан 1858.године рођен војвода Петар Бојовић
 На данашњи дан 1858. године
рођен је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. Као питомац
Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а
у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи,
Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи
Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве
армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској
бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском
риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату
командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност
није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915, са
неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је
омогућило одступање српске армије преко Албаније.
На данашњи дан 1858. године
рођен је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. Као питомац
Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а
у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи,
Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи
Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве
армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској
бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском
риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату
командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност
није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915, са
неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је
омогућило одступање српске армије преко Албаније. 
У јануару 1916. је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног српској војсци, у априлу 1918. је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је после пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче немачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. је ослободио Београд. Умро је 1945. у Београду, пошто је претходно доживео разна понижења од стране новог режима. Сахрањен је практично илегално и без икаквих почасти у граду којем је донео слободу.
Извор: РТВ







