На Ивањдан одслужена Литургија у древном граду Свачу

а празник Рођења Светог Јована Претече и крститеља Господњег улцињски парох протојереј-ставрофор Радојица Божовић и ове године одслужио је Литургију на остацима храма посвећеног овог светитељу у древном граду Свачу поред Шаског језера, недалеко од Владимира и брда Облик.

На Ивањдан се овдје, у древној престоници Светог кнеза диоклијског Јована Владимира, већ петнаестак година редовно служи Литургија.

тврђени део града Свача захвата издужену стену која се диже изнад северне обале Шаског језера (сл. 11), у дужини око 230 и ширини око 60 м (око 1,2 хектара). Прво средњевековно утврђење, настало негде око 600, као да је било само прибежиште у случају ратне опасности; утврђен је правац пружања северног бедема, али нису установљене ни куле ни капије тог времена (Зечевић 1989: 112-113, Т. 1). На западној страни испред овог бедема, чини се да је постојало предзиђе, судећи по таложењу налаза у њиховом међупростору. У следећој градитељској фази, датованој у време успона града у 11-12. столећу, саграђени су на северном бедему истакнут заобљен западни угао основе налик заобљеном троуглу, затим плитка полукружна кула, капија у полукружној кули и заобљен источни угао. На страни окренутој језеру такође се морала налазити капија. Није утврђено да ли је подграђе са северне стране било брањено бедемима.

Археолошки слојеви Свача од краја 6. — почетка 7. столећа су танки, а једва да има налаза из 8-11. столећа. Власници гробница не живе у граду, где скоро да нема истовремених налаза. Они бораве негде у близини, на својим имањима, и за Свач их везује само породична гробница, уз цркву. У Свачу је нађено пар уломака пре- романичке камене пластике, што говори да се и у том граду одиграла обнова неког храма, можда такође у раном 9. столећу. Чини се да је Свач имао најмање две цркве, у горњем граду и у подграђу. Око доње цркве вероватно је било заједничко гробље. У оквиру бедема је уз цркву можда био и стан жупана и свештеника. Упадљивији археолошки слој образован је спорадично тек у време напада цара Самуила пред крај 10. столећа. Ово су тек запажања, изведена на основу расположивих података, јер обимнијих истраживања није било. Ипак је очигледно различито устројство Свача од приморских градова. Он би могао да буде прави пример „ненасељеног града“ Константина VII Порфирогенита.

Извор: Митрополија црногорско-приморска