На Калемегдану у Београду: Десете Духовске свечаности завршене ангелским песмама и казивањем стихова
„Време подвига“, како и слови у поднаслову Духовских свечаности, јесте и време подвига свих учесника који су током једне деценије на овим трибинама прослављали Господа и били мисионари Православља, свако према талантима којима га је Господ обдарио. Око пет хиљада учесника прошло је кроз ове програме, а силни народ сабирао се из вечера у вече у порти цркве Ружице и капеле Свете Петке.
У понедељак 9. јуна 2014. о страдалницима за Христа, ђакону Авакуму и игуману Пајсију, о београдском путу суза, казивао је протојереј-ставрофор проф. Радомир Поповић.
Завршно вече, 10. јуна 2014, почело је молитвом Оче наш (хор Бели Анђео) и наставило се беседом декана Богословског факултета протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића о страдању свештенства у Великом рату. Произнетом беседом, у којој су наведена имена пострадалих свештеника из Босне и Херцеговине током Првог светског рата, одржан је посебан помен у порти цркве. Као да су сви ти свештенослужитељи, пре сто година мучени и убијани, злостављани у логорима, синоћ поново просветлели својом душом, заузели своје место међу нама радосни што се њихови потомци и данас сећају својих предака побијених „от рук злодјеј“.
Потресно је било ово сведочење о страдању српског свештенства, као што је још потресније било сведочанство проте Милана Рајчевића о страдању јадовских мученика – овај драмски текст предпремијерно је казивао Љубивоје Тадић, драмски уметник Народног позоришта. Данас је на делу прекрајање историје, замена улога и страна учесника, ново квалификовање Срба као главних криваца за Први светски рат. Нажалост, све се ређе потеже за сведочанствима о злочинима над Србима какве свет не памти; па опет, просијао је синоћ текст Душана Ђоковића, госпићког професора, „Јадовничке жмижде“.
Ангелске песме узнели су Господу чланови хора Алилуја (диригент Милица Радивојевић). Славило се име Господа с небес, појало се Њему и хвалило се име Његово. Хор је основан с благословом игуманије манастира Горњег Горњака матере Веронике.
За све је било пријатно слушати музицирање младе виолончелисткиње Јелене Михајловић, једне од најбољих међу студентима Факултета за музичке уметности, у класи професора Драгана Ђорђевића.
У сусрет сваком нашем празнику, драмски уметник Срба Милин дочарао је атмосферу једног српског дома у којем је упаљено кандило пред иконом, све се ужурбано спрема да се дочека Рођење Христово, посебном светлошћу је обасјан дом и сви у њему. О томе и говори знаменита песма Алексе Шантића „Претпразнично вече“ коју је г. Милин казивао; и песма и наша садашњост отвара исто питање: где смо и колико нас је данас; колико чланова броји српска породица данас у односу на некад велика домаћинства.
Водитељ програма ђакон Сава Милин захвалио је свима учесницима током свих ових година, као и г. Миловану Ђуровићу из Глобус осигурања на несебичној помоћи у одржавању десетих Духовских свечаности. У име организатора завршну реч и захалност свима изразила је књижевник Љиљана Хабјановић Ђуровић.
Зорица Зец
