На Косору освештана црква Светог Јована и сахрањени земни остаци војводе Радоње Петровића
У селу Косор у Кучима 19. октобра 2014. године освештана је обновљена црква Светог Јована Крститеља и сахрањени земни остаци кучког војводе Радоње Петровића, које су његови потомци пренијели из Лесковца у родни крај.
Светом службом началствовао је Архиепископ цетињски и Митрополт црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством Митрополије, уз молитвено учешће војводиног потомства, многобројних припадника племена Кучи и гостију из других крајева Црне Горе. Одговарали су чланови подгоричког Дјечјег црквеног хора „Златица“ под управом Биљане Тапушковић.
У литургијској проповиједи након читања Светог Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да ако нема силе Христовога Васкрсења и ако Христово Васкрсење није квасац живота који је уграђен у људску природу и свеукупну Божанску творевину као коначни смисао и циљ свега што се догађа, онда је бесмислено наше рађање.
„Овдје то говоримо и понављамо на овоме светоме гробљу, у овом обновљеном светом храму, који је и саграђен да буде свједочанство свим покољењима о Христу васкрсломе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Након светог причешћа служен је помен војводи Радоњи, а онда је митрополит Амфилохије са свештенством у црквеној порти освештао новоподигнути војводин споменик.
Митрополит је рекао да је војвода живио у тешким и распетим временима, када су турски завојевачи газили наше светиње, када су у Момишићима пострадали двојица свештеника и четрдесет ђака мученика.
„Послије свега тога, то не треба изгубити из вида, била је она страшна сеоба српског народа за вријеме Арсенија Трећег Чарнојевића. Страшна сеоба која је по много чему слична и овој данашњој сеоби и овом насиљу које је извршено над нашим народом и државом, првенствено над Косовом и Метохијом“, казао је он.
Он је додао да је то било и вријеме битке на Царевом лазу и велике најезде везира Ћуприлића, када је извршен страшни покољ и када је попаљена Црна Гора и када је горио Цетињски манастир.
„То је било вријеме владике Данила, војеводича српске земље, како се сам потписивао, и то је било вријеме Илије Дрекаловића, претходника и првога гувернадура брђанског којега је наследио војвода Радоња Петровић. То је било вријеме и друге, још страшније сеобе, када је мученички пострадао и војвода Радоња, вријеме када је Митрополит будимљански Пајсије жив одеран и објешен на врата немањићке лавре Ђурђевих ступова“, подсјетио је Митрополит Амфилохије.
Владика је рекао да је војвода Радоња учествовао у свим тим стравичним збивањима и да је у тим годинама био на челу устанка српског народа Црне Горе, Брда, Косова и Метохије и Источне Србије.
„Прије Карађорђа он је покренуо устанак, и био носилац ослободилачког покрета српскога народа и обнове његовог царства које је нестало са историјске позорнице, заједно са тадашњим патријарсима Арсеније Трећим и Арсенијем Четвртим“, казао је Митрополит Амфилохије и додао да је војвода Радоња био велики човјек у великом времену за разлику од нашег великог времена малих људи. Потом је обављена сахрана војводиних земних остатака.
Митрополит Амфилохије затим је уручио архијерејске захвалнице најзаслужнијима за обнову храма и пренос војводиних земних остатака из Лесковца у Куче. Захвалнице су добили Зоран Петровић, Вукић Петровић, Зоран Мијовић, Предраг Петровић, Никола Вукославовић
У пригодном програму о војводи Радоњи Петровићу су говорили Никола Петровић и др Радомир Прелевић. У струне гусала пјевао је војводин потомак млађани Саво Петровић. Потом је приређена трпеза хришћанске љубави.
Црква Светог Јована на Косору изграђена је управо у вријеме војводе Радоње Петровића. Паљена је у првој похари Куча од стране Турака, и у другогој од стране Црногораца под командом брата књаза Данила, војводе Мирка Петровића. Обновио ју је књаз Никола Петровић.
