На локалном нивоу Цркве у Далмацији литургијски прослављен свети Никодим Милаш, епископ далматински

У уторак, 2. октобра 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Драговић уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске. У својој беседи Епископ Фотије је између осталог говорио о житију великог Епископа далматинског Никодима Милаша, који на нивоу Епархије далматинске, како у клиру тако и у народу све више ужива поштовање као свети.

Епископ Фотије је нагласио да је епископ Никодим Милаш својим животом, подвигом и богословљем био пастир добри по угледу на Самога Христа и велики заштитник и исповедник светог православља. - Данас смо обавили литургијско сећање на пренос светог тела (моштију) Епископа Никодима Милаша 1930. године из Дубровника у Шибеник. Молитвама светог Никодима, епископа далматинског, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас!, беседио је Епископ далматински Фотије.

ТРОПАР, гл. 8:

Златогласна трубо Православља,
мачем вере сакрушио си подле јереси;
винувши се у несагледиве висине богословља,
одбранио си веру истиниту.
Медоточни проповедниче нераздељне Тројице,
богоглаголиви Никодиме,
моли Христа Бога, да спасе душе наше.

+ + +

КОНДАК, гл. 2:

Наслађујући се, богомудри,
на извору вере Православне,
и медоточно изливши
у списима својим истине њене,
као рајско дрво живота
процветао си оче Никодиме.

синаксарско житије:

Овог месеца у двадесети дан спомен међу светима оца нашег, Никодима, епископа далматинскога, исповедника.

Стихови:
И ми вам благовијестимо да је обећање,
дато оцима, Бог испунио нама,
дјеци њиховој, васкрснувши Исуса.

Овај преблажени и богоносни отац наш и учитељ Цркве, Никодим живљаше на древним православним просторима, свештене Далмације. Док он столоваше у граду Задру који у то време беше под влашћу Млетака, поверна му паства, између осталог, бивствоваше и под тешком аустроуграском владавином. Родитељи овог благог пастира беху благочестиви вером и велики у хришћанском трпљењу. Они живљаху веома скромно, чак и оскудно. Отац му Тривун, потомак веома побожне српске породице у Далмацији, бављаше се трговачким занатом у аустро-угарском граду Шибенику. Мати му Марија, пореклом Италијанка, свим срцем прими веру Православну; и касније како и сам свети владика Никодим сведочаше постаде таква православна, да беше боља од многих, које се у тој вери родише, те таква остаде и до своје блажене кончине.

Овај велики бранитељ вере Православне, отац наш Никодим, упркос свим невољама и тешкоћама успе да заврши високе школе, како световне тако и духовне. По повратку из Русије, након школовања на Кијевској духовној академији, верно послужи Цркви Христовој као учитељ и духовни отац православне школе у Далмацији. Када је аустроугарска власт покушала да наруши црквено-канонски поредак свете Цркве Христове, овај богонадахнути јерарх устаде јеванђелски и пером да брани Ону коју ни врата ада неће надвладати, те у том подвигу истрајаше све до своје блажене кончине. А каква све гоњења, клевете, лукавства и насртаје достојанствено поднесе овај Светитељ Божији у једном од својих, за веру отачку и Цркву Христову, дела непобитних и сам детаљно приповеда.

И будући Промислом Божијим уздигнут на трон Епископа далматинских, смиреномудри отац наш Никодим благодушно још већа страдања, не само од безбожне власти, већ и од оних који стадо Христово хоћаше да поунијате, претрпе. Али, као што од давнина велики наши Оци устајаху у одбрану вере Православне, тако ни праведни Никодим не устукну пред новим учењем Латина, већ огњено и са великим усрђем учаше свеосвећена чеда своја и верни православни род српски љубави Христовој и хођењу уским путем ка горњем Јерусалиму.

Апостолски ревноваши у винограду Господњем, непоколебиво се држећи Невидљивога као да Га види, овај богомудри пастир и проповедник науке Христове удостоји се да на дан великих страдања Христових преда своју трудољубиву душу у руке Оца Небеског. Али и сада, као миомирисни изданак лозе светосавске, овај богоносни Светитељ, делима и подвигом својим силно крепи и утврђује душе наше. Амин.

Извор: Епархија далматинска