На небу им душе царовале
У манастиру Свете Тројице - Стањевићи у недељу, 24. марта 2019. године, одржан је молитвени спомен жртвама настрадалим у НАТО бомбардовању пре 20 година. Под сводовима недавно освештаног и из темеља обновљеног средњовековног манастира Стањевићи 24. марта 2019. године одржана је молитва за покој душа преко 2500 жртава пострадалих у Нато бомбардовању пре двадесет година.
Свету Литургију и парастос служио је архимандрит Јефрем Дабановић, старешина манастира, уз саслужење братије. У току парастоса, који је због великог броја присутног народа служен у манастирској порти, молитвено су споменута имена неколико стотина жртава. Дубока је симболика да су имена деце страдале од Нато бомби читала деца, имена неколико стотина официра и војника - њихови саборци, официри и добровољци а имена цивилног становништва народ на челу са игуманом Јефремом. Уз архимандрита свете молитве за покој душа страдалника појао је хор Светог апостола Марка из Подгорице, а сви присутни су у рукама имали упаљене свеће.
Архимандрит Јефрем отпочео је беједу навођењем великог страдања нашег народа до Косова, на Косову и до данашњега дана. Рекао је да је од бомбардовања у Првом и Другом светском рату страдао наш народ а да је НАТО бомбардовање наставак тог крвавог ланца страдања. Међу савременим жртвама навео је имена неколико страдалника на челу са три мајке које у биле пред порођајем. Низ од 126 деце отпочео је именом трогодишње Милице Ракић. Са дрхтавим гласом споменуо је и име Саше Стајића, војника који је страдао у касарни у Даниловграду, као и троје малишана страдалих у Мурину. Уз њих споменуо је да је само у Божјој књизи уписана сва мера нашега страдања од силника и разоритеља окупљених у НАТО пакт. Рекао је да међу жртве иду и сви они који су посредно страдали од НАТО бомби: деца, стари, немоћни, рањени, изгладнели, протерани са огњишта и избегли из домова разорених бомбама, болесни којима је онемогућена помоћ јер су НАТО бомбама разорене десетине болница и здравствених установа. Међу жртве бомби иду и они који су страдали од зрачења и последица недозвољеног оружја које је коришћено током бомбардовања. Иду и они који су страдали у цивилним објектима и превозним средствима противно свим међународним конвенцијама о рату. Навео је да је међу само Богу знаним жртвама и онај дио нашег народа који је страдао од психичког и душевног бола, сломљен болестима и изнемоглошћу... Жртве су и они којима је онемогућено васпитање и школовање јер су НАТО бомбе оштетиле или порушиле више од 300 основних школа, преко 40 средњих школа, 6 виших школа, 20 факултетских објеката и 6 ученичких и студентских домова и преко 50 предшколских објеката. Беседу је завршио речима да је наша једина нада у Истину и Правду Божју, по којој смо дужни да се молимо за страдалнике у целоме свету па тако и из нашег рода и племена. Навео је да и за страдалнике од НАТО бомби вреде речи које је Патријарх српски Герман изговорио на освештању цркве у Јасеновцу: -Браћо, да опростимо то као хришћани можемо и морамо; да заборавимо - неможемо и несмијемо!
У простору испред манастира који је овичен великим амфитеатром, одржана је духовна академија у спомен жртава Нато пакта под насловом „На небу им душе царовале...“ по речима игумана Стефана у Горском вијенцу. Академија је почела појањем тропара Новомученицима српским и Часном крсту које је спевао владика Николај. У име Општине Будва све присутне поздравио је г. Ђорђе Вујовић, саветник председника Општине, истакавши част и достојанство духовног чина којим се обнавља сећање на невине жртве.
Свечану беседу изговорио је др Божидар Зарковић, професор историје на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Он је говорио о страдању српског народа кроз векове, до наших дана али и непоколебљиву храброст са којом је страдање подношено. Беседу је завршио личним сведочењем како је са породицом у родном селу Гојбуља крај Вучитрна преживио ратне дане у пролеће и лето 1999. године.
Низ сведочења настављен је читањем записа из „Љетописа новог косовског распећа“ који је 5. јуна 1999. године исписао митрополит Амфилохије у Пећкој Патријаршији.
Официр Војске Југославије Војислав Перовић, у време Нато напада командир моторизоване јединице на Кошарама, у емотивном исказу описао је ратне дане своје јединице као и борбу за спасавање живота војника од бомби и последица бомбардовања. Посведочио је да је храброшћу и одважношћу официра и војника пружен надљудски отпор нападачима из ваздуха и да су сачувани животи бар његових сабораца мада је он остао 80% ратни инвалид.
У спомен жртава НАТО бомбардовања Марко Шћепановић је отпевао уз струне гусала песму посвећену страдалој деци на челу са малом Милицом. Наставила су деца са веронауке која су изговорила три песме посвећене деци - новим мученицима. Песмом „Јечам жњела Косовка девојка“ коју је маестрално отпевао хор Свети апостол Марко завршен је овогодишњи спомен на жртве НАТО бомбардовања.
У току братске трпезе у великој трпезарији цара Душана, своја сведочења на ратне дане и борбу против нечасног противника који је засипао недужни народ касетним и уранијумским бомбама изговорили су г. Драго Нешковић, пуковник авијације Војске Југославије који је у ратним данима био командант аеродрома у Подгорици, и инг. Рајко Радусиновић са Цетиња који је био међу добровољцима који су се одазвали гласу своје савести и витешког етоса и ступили у редове одбране од нападача на родну груду.
Павле Кондић
