На Тројчиндан одржана Румијска литија

На Тројчиндан, 31. маја 2015. године, одржана је традиционална Румијска литија.

Литија, у уобичајеном поретку, са крстом Светог Јована Владимира на челу, са литијским барјацима и иконама, уз појање „Крст се носи, Бог се моли, Господе помилуј“, у један сат иза поноћи пошла је од цркве Светог Николе у Вељим Микулићима ка врху Румије и цркви Свете Тројице. Крст Светог Јована Владимира носио је Горан Андровић.

Претходно је у цркви Светог Николе протојереј Ђорђе Кнежевић одслужио вечерњу службу, а у манастиру Светог Сергеја Радоњешког свештеник Григориј Рачук празнично бденије. У 2 сата иза поноћи Литија је пошла од Доброг дола ка врху Румије, а у манастиру Светог Сергеја Радоњешког, који је недавно изграђен управо у том дијелу Микулића, свештеник Григориј Рачук почео је да служи Литургију.

Литија, предвођена Миланом Андровићем и великим бројем младих Андровића, те барским свештеницима Јованом Пламенцем и Младеном Томовићем, и ђаконом Марјаном Петковским, у цркву Свете Тројице стигла је у зору, нешто прије пет сати. По древном обичају, уз појање празничног тропара, свештеник Јован Пламенац је са врха Румије крстом Светог Јована Владимира благословио све четири стране свијета.

Литургију у храму Свете Тројице одслужили су свештеници Јован Пламенац и Младен Томовић, и ђакон Марјан Петковски. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, свештеник Јован Пламенац је казао да је у дан Силаска Светог Духа на апостоле, када су неуки рибари,ученици Господа Исуса Христа, постали проповиједници Његове Ријечи, када су почели да говоре многе језике и именом Исуса Христа чине многа чуда, у дан у који је рођена Црква Христова, сам Бог Животодавац, Творац свега што јесте, и видивог и невидивог, па и нас самих, у храму Њему посвећеном окупио велики народ.

Овај храм, тако мали а тако чувени, о којем је расправљано и у Европском Парламенту, по Божијем промислу, као што је Свети Јован Крститељ и Претеча послан да припреми народ Израиља за долазак Месије, долетио је на румијски врх као претеча велелепном храму Светог Јована Владимира који се гради и древном граду Бару и који ће, ако Бог да, наредне године бити освештан, храму посвећеном оном који је на најљепши начин – крсном саможртвом – исповиједио Господа Исуса Христа. Ту исту вјеру коју је – сљедеће године, 2016, томе ће бити равно хиљаду година – исповиједио Свети Јован Владимир положивши свој живот на крсту, овом крсту који је сада са нама у храму Свете Тројице на врху Румије, потом су стотинама година исповиједали наши преци, идући сваке године на Тројчиндан у управо оваквој православној литији и управо за овим крстом, дубоко се клањајући Богу и Његовом Светитељу, и носећи по камен са силном надом да ће ту, на том мјесту чију су светост осјећали у свој њеној силини, онда када се сакупи довољно камења, долетјети црква, да ће васкрнусти она црква коју су прије више од четири вијека порушили окупатори Турци. Црква у којој се ми сабирамо посљедњих десет година је оваплоћење жеље и чежње, на вјери Светог Јована Владимира узраслој, те материјализација физичког труда, сваке грашке њиховог зноја, наших предака, на истој тој вјери која и нас узноси на врх Румије. Неки потомци ових људи, остали су у православљу, привржени Господу Исусу Христу, други су, витлани буром времена у којем су живјели, примили римокатолицизам, трећи ислам – али сви су остали вјерни завјету својих предака да се црква на Румији обнови. По Божијем благослову, то се догодило у наше вријеме, и управо ми смо од Бога почаствовани достојанством да смо учесници и свједоци тог великог чина – казао је свештеник Јован Пламенац.

Црква Свете Тројице, налик самом Господу Исусу Христу када је из љубави према људском роду, својој творевини, уз Своју божанску примио и њену природу, постала је раздјелница испољавања добра и зла у Црној Гори. Она је тај „мач“ који нас раздваја на оне који су уз Бога и оне који су против Њега, она је духовни „лакмус папир“ на којем се разоткрива наш однос према Богу и Његовој Цркви – казао је свештеник Јован Пламенац.

Након Литургије, на Доцу од Румије, одржане су традиционалне спортске игре.

По повратку у Микулиће, свештеници Јован Пламенац, Григориј Рачук и Младен Томовић, поштујући вишевјековну традицију црквеног живота овог краја, освештали су воду на потоку Питину, одслужили помен Андровићима и осталим Микулићанима који почивају на гробљу код цркве Светог Николе и око ове цркве повели литију. На крају, сви присутни су цјеливали крст Светог Јована Владимира.

Из Русије дошли специјално на Литију

На овогодишњу Румијску литију из Русије је дошло више људи, неки су дошли и породично, са дјецом. Они су на православној Телевизији Сојуз видјели репортажу коју је прошле године на Литији снимио Артем Махакејев Дошли су само зато да би учествовали на Литији и одмах су се вратили кућама.

Спортска надметања на Доцу од Румије

Након Литургије у храму Свете Тројице, на Доцу од Румије младићи су се надметали у бацању камена с рамена и скоку у даљ из мјеста. Камен је најдуже бацио Радосав Аџић, а најдуже је скочио Небојша Поповић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска