На Усјековање митрополит Амфилохије служио у Цетињском манастиру
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је, на Усјековање Светог Јована Крститеља, са свештенством свету службу Божју у Цетињском манастиру. У току Литургије Владика је миропомазао новокрштене слуге Божије Војина, Јована и Драгана.
У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је казао да је послије Великог петка, данашњи дан најстрашнији дан у историји рода људскога.
„Ако је на Велики петак пострадао Сам Господ, на овај дан је пострадао нејвећи рођени од жене – Свети Јован Крститељ и Претеча. Велики благослов имамо ми овдје да нас у овој светињи чува десница Светог Јована Крститеља“, рекао је Владика.
Владика је казао да ријетко ко на земљи има такав дар.
„Да његова десница буде овдје, која је преко Антиохије, Цариграда, Родоса, Малте стигла на царски двор у Санкт-Петербург и ту била све до бољшевичке револуције, да би одатле била пренијета у Брисел гдје је била царица-мајка Марија Фјодоровна. А онда је блаженог спомена Митрополит кијевски Антоније, који је у то вријеме избјегао из Русије, у знак благодарности што је примио преко милион прогнаних православних Руса, ту десницу, икону Богородице Филеримос и честицу Часног Крста предао краљу Александру Карађорђевићу“, казао је Митрополит Амфилохије.
Владика је посјетио да су те три највеће хришћанске светиње Краљ Петар Други и Патријарх Гаврило Дожић 1941. године донијели у манастир Острог, одакле су их почетком педесетих година двадесетог вијека отели комунисти, да би двије светиње чудом Божјим на крају дошле у Цетињски манастир, а да се икона Богородице Филеримос налази утамничена у цетињском Народном музеју.
„Молимо се Господу да и икона Мајке Божије Филеримске, коју је по предању сликао Свети апостол Лука, дође, да се врати светињи, да би ми и преко ње духовно стасавали и узрастали“, рекао је Миотрополит црногорско-приморски.
Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је на руском језику посебно поздравио многобројне поклонике из Русије и Украјине који су се данас сабрали у Цетињском манастиру.
„Ваш долазак у ову светињу је за нас радост, а за вас благослов“, рекао је Владика Амфилохије.
Након Свете склужбе у Цетињском манастиру, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије данас је у току свечане славске трпезе х4ришћанске љубави у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског ђацима-првацима уручио по примјерак Светог Писма.
Претходно се Митрополиту, многобројним гостима из Русије и Украјине и ђацима ове црквено-просветне установе обратио ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, који је казао да нема ничег чему нас Господ учи што је само по себи лако, лијепо и слатко.
„Него је све у складу са оном Његошевом – васкрсења не бива без смрти. Васкрсења, то значи – правога живота, праве среће, праве љепопте. А тога не бива без смрти. Ето, томе нас учи овај данашњи празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља“, казао је отац Гојко Перовић.
Митрополит Амфилохије је казао да је Божје призвање долазак и ове генерације ђака првака Цетињске Богословије.
„Свуда је земља Господња и на сваком мјесту се узраста у Господу, али ово је велико мјесто, светих људи мјесто. Ово је мјесто прве штампане књиге на словенском србуљском језику. Велика је то ствар. Ово је мјесто светих мученика, Светога Петра Цетињског, бранитеља вјере и народа, српског народа и свега православног народа, и Петра Другог Ловћенског Тајновидца, највећега мудраца којега је изњедрио наш народ“, казао је Митрополит Амфилохије.
Владика је ђаке подсјетио да се на Цетињу налази и рука Светог Јована Крститеља.
„Има ли ичег чудеснијег на земаљском шару од те руке? Ту је и дио Часнога Крста Христовога. Замислите, Крст на којем је Господ разапет за спасење свијета – ево га ту. Ту је и Мајка Божја. Ово је краљевски град, град великих бранитеља вјере и отачаства“, казао је Владика и пожелио ђацима Божји благослов да узрастају у вјери и науци Господњој.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
