19. Реновабис-Конгрес

Какву будућност има омладина у Источној Европи? Животне и верске перспективе –

Jugendliche im Osten Europas – welche Zukunft? Lebens- und Glaubensperspektiven. 19. Internationaler Kongress Renovabis 2.-4.September 2015 in Freising

Сваке године у позно лето Aкција солидарности немачких католика са људима Средње и Источне Европе, названа „Renovabis“ (= на лат. обнова и изградња), организује у месту свога службовања у Фрајзингу надомак Минхена, која је уз Минхен епископска столица минхенског и фрајзиншког првојерарха, један интернационални конгрес, ево већ деветнаести пут  узастопно. Тај конгрес сње одржава на Домбергу, односно брегу на коме је саздан дом (лат. domus „кућа“ т.ј. храм). Ово је деветнаести конгрес Ренобависа, који се организује почев од 1997. г. по налогу Немачке бискупске конференције. Са учесницима из свих делова Европе овај конгрес представља платформу за дискусије о најзаначајнијим струјама у развоју у помесним Црквама као и у друштву. Конгрес Реновабиса је у међувремену својим надрегионалним темама добио паневропски значај и постао супстанцијална спона у дијалогу Истока и Запада.

У организацији овог конгреса учествовао је и ”Центар за примењена политичка истраживања” при Минхенском универзитету.

Овај конгрес је унеколико и ”припрема” Конгреса свестске омладине 2016.г. у Кракау у Пољској.

Омладина у Источној Европи

У Румунији је једна четвртина омладине без запослења, 60% тих младих људи је уверено да ће кроз десет наредних година живети на Западу. У Босни и Херцеговини постотак незапослених је још виши и износи 90%. Већина омладине у њој има страх од будућности. Сличне прилике владају и у осталим земљама Источне Европе. Као последица финансијске и привредне кризе која је харала последњих година драматично су се погоршале шансе за посао, те је реч о ”генерацији спакованих кофера”. Нажалост, ово није испразни клише, већ тужна реалност. О овим процесима и дубоким социјалним импликацијама овакве реалности конгрес Реновабиса жели да у диференцираној светлости приђе животним ситуацијама омладине и испите перспективе проналска решења унутар политике, цркава и друштва. Питање религиозне оријентације је у томе свему усредсређен на ”Дан омладине света”, који је сазван за 2016.г. у Кракау.

Отварање и при дан конгреса

Отварање конгреса у барокном Assamtheater у Фрајзингу је отпочело филмом – низом секвенци у којима су изнете поразне статистичке чињенице о постотку незапослених или изгубљених илузија и с надом ”са спакованим коферима” гледају у сопствену будућност. Ту резигнацију је сликовито изразила Кутлина Димитровна, која је у дијалогу на бини са једним представником ”Реновабиса” говорила о себи као pars pro toto примеру успешне подршке ”Реновабиса” младима. Госпођа Кутлина Димитровна је била стипендиста ”Реновабиса” и са стеченом дипломом и дисертацијом постала службеник админстрације ”Европске комисије”  у Бриселу. На питање модератора, какве шансе данас имају млади у Бугарској, она је одговорила сликовито: ”Терминал 1 или 2”, тј. један који води у Западну Европу или други за Америку. Овај цинизам одговора је сушта реалност земаља попут Бугарске.

У име ”Реновабиса” учеснике конгреса је поздравио др Герхард Алберт, сада у двострукој улози – као генерални и  (интеримно) извршни директор ” Реновабиса”, будући да је досадашњи извршни директор патер Стефан Дартман позван на нову дужност у Рим, као ректор једног студијског колегијума. Исте вечери је, у оквиру мале свечаности и неколико лаудатора, са бивше дужности испраћен овај харизматични посленик из редова језуита.

Будући надбискуп Берлина др Хајнер Кох, који је још само неколико дана у својству апостолског админстратора у Дрездену-Мајсену на служби, произнео је тезе свога реферата насловљен ”statement”, у коме билансира проблем високе незапослености младих у Источној Европи. Надбискуп Кох је ставио снажан нагласак на предстојећи Светски синод бискупа у Ватикану и његову тему: породица и Црква. Солидарност и одлучно залагање за васпитање омладине у земљама Источне Европе за овог великодостојника је један од превасходних циљева Цркава које ће у томе настојању Фондација ”Реновабиса” и даље подржавати. Правци деловања таквих акција су како јачање породица у културном и привредном смислу, још и образовање и ширење образовних установа, јачање права на једнакост у шансама, борба против корупције, јачање присутности младих у медијима и јавности, подржавање толерантности и моралне подршке младима у духу хришћанских вредности за одговорност у име општег добра.

«Уколико само неки од ових импулса заживе», вели надбискуп Кох, «онда је овај конгрес у Фрајзингу оправдао свој овогодишњи сазив».

Лизи Мајер, председавајућа Савеза католичке омладине (BDKJ), у своме ”стејтменту” једнако је известила о прошлогодишњој акцији солидарности „Scouting Train“, односно о извиђачима Немачке, Пољске, Украјине, Русије, које ваља видети као почетке заједништва младих и јачања њихове свести о узајамности. Словачки свештеник др Тибор Рајмер, салезијанац, говорио је о словачкој омладини наводећи интересантне статистчке податке. Он вели да 71,4 % младих верује да мимо материјалног света постоји и духовни. Од тога је 57,5% католика, 7,2 евангелиста и 6,3% унијата, док преосталих 25,4% не припада Цркви.

Од поклоника ка шетачу

Тибор је модел за објашњење постмодерне религиозности изнашао у теорији пољског социолога Зигмунда Баумана (Zygmund Bauman), који живи у Енлеској и спада међу највиђеније савремене ауторе. Бауман развија теорију о томе да је вера ”револуционарни талас”, но вера је само један од многих таласа. Као и сви таласи, и вера је у постмодерни у сталном покрету и мења своје форме. Овај феномен Бауман зове liquid moderinity (испарљива, брза или летимична модерност). Бауман је у својој теорији развио типологију посмодерног човека у односу на религију: тип шетача, тип вагабунда, тип туристе и тип играча/коцкара. Човек је од поклоника постао шетач и људи свих четирију форми певају у једном хору, али најчешће какофоно. Овај виспрени духовник је на крају нагласио стратегију рада са младима данас: јачати оријентацију, јачати просторе заједничког сусрета, јачати учешће/партиципацију и радити са мањим групама, јер је тада кохезивност израженија.

Други дан конгреса: ”Дијалошки процес”

Други дан конгреса је био дан рада у осам различитих ”радних група”. Потписник је суделовао у групи чији је радни наслов гласио: ”Црква и вера: атрактивна за младе нараштаје. Како то постићи?”. Тектонска померања унутар глобализованог света и растући број оних који иступају из Цркава су алармантни феномени. Како Црква у друштву може и треба да пронађе начине да постане занимљива и уверљива за младе, чија је пажња окренута секуларним темама. Унутар ове група је створено више подгрупа, међу којима се формирала једна група насловљена  „Sprache“ (језик/говор). У средишту дискусије је било питање којим се језиком и дикцијом данас може исповедати. Керигматско питање катихетике и религиозне педагогије и њихове уверљивости је стајало у средишту дискусије. Установљено је да је уверљивост језика исповедања и проповедања најосетљивији аспект. Уверљивост језика је уједно и проблем уверљивости проповедника. Готово унисоно је прихваћено да су харизматични ауторитети били благодатни носиоци таквих уверљивости и без велике реторичко/омилитичке вештине, попут приора фрера Рожеа у Тезеу или језика папе Фрање, који говори језиком Јеванђеља, вешто га примењујући у постмодерним, виртуелним медијима. Папа Бенедикт XVI је почео као ”twitter”, али се његова академска  дикција високоученог теолога није променила, док папа Фрања, најпре сам ”цвркуће”, односно сам пише текстове, засноване на Јеванђељима, прилагођавајући их језичком тренду младих. Рад група је представљен у пленуму на крају дана, којима је следила презентација различитих пројекта омладине.

Трећи и последњи дана конгреса

Последњи дан је, као и два претходна, отпочео евхаристијама које су служили наизменично присутни бискупи или епископи латинског или византијског обреда.

Представљен је филм – ”Градити заједничку будућност – Очекивања од Цркве, политике и друштва у Европи”, који је био конструкција монтирана из порука осам радних група претходнога дана. Ти филмски спотови су обједињено изложени у пленуму и дискусија настављена о ”Грађењу заједничке будућности – радним опцијама за Цркве, политику и друштво у Европи”, у којој је у дискусији на подијуму у пленуму узело учешће више истакнутих међународних саговорника. Завршну ”изјаву” – позив  на ”Светски дан омладине 2016”, произнео је кардинал Станислав Живиш из Кракауа, а рад конгреса закључио др Герхард Алберт.

Готово 400 учесника конгреса из свих земаља Источне Европе показали су да је ова тема 19. конгреса ”Реновабиса” витална тема будућности Цркава, политике и друштва до те мере егзистенцијална, да је и мимо све хетерогености погледа и стремљења, осећање заједништва врхунило. О раду фондације ”Реновабис” је управо, као и претходних годишта, објављена детаљна документација насловљена ”Jahresbericht” у којој се могу видети сва поља делатности ове Акције солидарности немачких католика са људима Средње и Источне Европе.

протођакон Зоран Андрић, Минхен