Надбискуп бечки Шенборн – 20 година кардинал
Пре 20 година – 21. фебруара 1998. године - бечки надбискуп Кристоф Шенборн уздигнут је у звање кардинала. Овај „умерено конзервативни“ великодостојник показао се као добар црквени прелат после свога претходника који је за собом оставио невоље личне природе. „Изненадио је својим одлукама усмереним на реформе, бескомпромисним разрешењем црквених проблема“, истакнуто је у посебној ТВ емисији Аустријске телевизије 2. У емисији је речено да је „његов ауторитет препознат на свим странама“.
Кардинал Шенборн је рођен 1945. године у Литомерицама у Бохемији (данас Чешка) у грофовској породици, па у својој породичној титули има оно „фон“ – од. После матуре, 1963. године ступио у доминикански реда,а након студија теологије и философије у Немачкој, Бечу и Паризу, њега је 1970. у Бечу за свештеника рукоположио чувени Франц кардинал Кенинг. Почев од 1971. године студирао је на Католичком институту у Паризу и ту припремао дисертацију из теологије, коју је одбранио 1974. године на француском под насловом „Христова икона. Богословске основе“.
Од 1972. до 1973. године провео је годину дана на Универзитету Регенсбург, где је слушао предавања Јозефа Рацингера, који је априла 2005. године изабран за папу као Бенедикт XVI. Од 1975. године предавао је католичку догматику на Фрибуршком универзитету у Швајцарској,а од 1978. до 1988. године богословље хришћанског Истока. Године 1980. постао је члан Међународне богословске комисије Свете столице, а 1987. године секретар је редакције чувеног католичког Катихизиса.
Јула 1991. папа Јован Павле II наименовао га је за титуларног бискупа Сутријума и викарног бискупа у Бечу. За бискупа га је хиротонисао ондашњи бечки надбискуп Ханс Херман кардинал Гроер у бечком Штефансдому, уз учешће, између осталих, и бившег бечког надбискупа, Франца кардинала Кенинга. У априлу 1995. године постао је коадјутор надбискуп Бечке надбискупије, а већ у септембру исте године наследио је као бечки надбискуп кардинала Гроера.
Кардинал Шенборн је био учесник у Конклави 2005. године када је за папу изабран Бенедикт XVI, а такође је био члан Конклаве 2013. године када је аргентински кардинал Бергођо изабран за папу Фрању.
Кардинал Шенборн је познати богословски писац и добар познавалац Православља, што се посебно пројавило у његовој докторској дисертацији, која је преведан на српски, али чека да буде објављена (превод је сачинио др Микоња Кнежевић, а редакцију превода провео протођакон Радомир Ракић). Наводимо нека од његових дела: Софроније Јерусалимски. Манастирски живот и догматско учење (Париз 1972.); Харизматска обнова и Цркве (Регенсбург 1977); Икона Христова. Богословски приступ (Шафхаузен 1994); Јединство у вери (Ајнзиделн, 1974); О црквеном учење о првородном греху. Гледишта о једном горућем питању (Фрајбург 1991); Извори наше вере. Литургија и Свете Тајне у Катихизису Католичке Цркве (Беч 1996.); Изабери живот. Хришћански морал према Катихизису Католичке Цркве (Беч 1998.); Бог је послао свога Сина. Христологија (у серији: Аматека. Приручници из Католичког богословња, св. 7) (Падеборн 2002.); Мој Исус. Размишљања о Јеванђељу (Беч 2002.) и друге.
Извор: Катпрес
