Након 100 година – поново правила Никодима Милаша

У издавачкој кући Истина Епархије далматинске већ око Божића 2003. биће поново штампана Правила са тумачењима др Никодима Милаша. Правила ће бити штампана у два тома у тврдом повезу. Предговор овом поновном издању написао је Н. Милошевић, професор литургике и црквеног права на Богословском факултету у Београду. Сви заистересовани могу преко уредништва часописа Крка (sp-manastir-krka@si.htnet.hr) да наруче жељени број примерака овог капиталног дела црквено - канонског права.

УВОДНА РЕЧ

Требало је да прође више од стотину година «провере» па да се Правила православне Цркве са тумачењима из пера блажене успомене бившег епископа далматинског Никодима Милаша појавe у издању једне црквене издавачке куће. Иако не и као званични канонски зборник наше помесне Цркве, овај подухват представља својеврсно одавање признања делу једног од најзнаменитијих богослова нашега поднебља и у свету признатог прегаоца на пољу канонског и црквеног права. Стога одлучност његовог прејемника преосвештеног епископа Фотија у издавању Правила... чини први али веома значајан корак у достојоном вредновању једног међу најзначајнијим богословским делима написаним на српскoм језику.

Недоступност - због језичке баријере – класичних канонских зборника Васељенске Православне Цркве (Законоправила, Атинске синтагме и Пидалиона) на нашим просторима  у пракси је задуго надомештана Милашевим Правилима, све од времена њиховог првог појављивања крајем деветнаестога века (Задар 1884). Али, с обзиром да су Правила последњи пут штампана 1895/96. године, већ се дужe временa испречавао проблем недоступности овог дела. Поновно издавање Правила, пак, иако не решава и проблем недостатка класичних зборника, успешно испуњава неоправдано крупну празнину у области канонског права у нас, а на корист свима онима који су својом службом или личним интересовањем упућени на свете каноне и њихово тумачење.

Не оцењујући овде детаљније Милашеве коментаре на свете каноне, које је, уосталом, најстручније оценило време од целог једног века њиховог живота и употребе не само у нашој помесној Цркви, ипак треба истаћи сву ону предност која чини Правила готово значајнијим од свих претходних канонских зборника. Наиме, дар богословља који је поседовао и научно умеће којим се служио, са једне стране и могућност коришћења дела свих претходних коментатора, са друге, блажене успомене епископ Никодим својим коментарима пружа изванредно научно дело богословско-канонске садржине које га засигурно сврстава у ред класика коментатора светих канона.

Н. С. Милошевић