Народна кухиња у Епархијском Дому
Бесплатни
оброци најугроженијим категоријама
Слаба материјална ситуација и немогућност старих, изнемоглих и болесних да зараде за живот, понукала је свештенство и монаштво Епархије Захумско- херцеговачке и приморске да у Требињу, прије неколико година, отворе Народну кухињу. *Велики је гријех не нахранити гладнога и не напојити жеднога, не подијелити са братом својим оно што имаш*, кажу у Епархијском дому у Требињу, гдје дјелује кухиња.
Храну спремају куварице Епархијског дома за око седамдесет корисника, од чега је њих петнаест неспособно да дођу по свој оброк, па им се доставља храна, а неријетко се деси да добри људи из Епархије или чланице Кола српских сестара из Требиња, онима који немају никога да им помогне, оперу одјећу и почисте домаћинство. *У питању је један кувани оброк који се овдје спрема за материјално угрожена лица, а, поред њих, скува се још више него дупло оброка, јер се овдје спрема јело и за епархијски вртић Света Евгенија Царица Милица*, каже Предраг Јовановић, шеф Народне кухиње при Епархијском дому. Он каже да храну и средства да се набави све оно што је потребно да се јело спреми за социјално угрожене категорије, обезбјеђује углавном Епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије. *У почетку, када је формирана кухиња, која дјелује већ пет година у овом Епархијском дому, помоћ је обећала цјелокупна наша шира заједница, у смислу општине Требиње, Центра за социјални рад, Црвеног крста, као и привредници општине, али је то послије све спало на саму Епархију*, каже Јовановић.
Он додаје да једино Центар за социјални рад ангажује свог координатора који, с
обзиром да познају особе којима је неопходно храну доставити на кућну адресу,
разноси спремљене оброке таквим особама. Јовановић не негира да је ово у почетку био добро замишљен партнерски пројекат,
али, како је вријеме пролазило, изналажење средстава, односно, производња
прехрамбених производа потребних за Народну кухињу, остало је на самом њеном
оснивачу, односно, Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. *Некада се,
можда свега једном или два пута годишње, појави по нека донација и то највише
од људи пољопривредника, али то, на жалост, нису велика средства и велике
количине, иако су, морамо признати, увијек од срца и добром вољом дате*, каже Јовановић.
У Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској никада, кажу, људе нису одвајали
по нацији или вјери, па и у Народну кухињу Епархијског дома долазе и Бошњаци и
друге националности, једанако као и Срби, по свој оброк.
Иако се у Епархији ослањају на спискове Центра за социјални рад, на основу
којих се дијели храна, Народна кухиња је, како кажу, као и наша црква, отворена
за све. *Овдје долазе и Бошњаци, и Роми и све друге вјере и нације, једанко као и
Православци, тако да, што има за једне има и за све остале и тако ће бити док
кухиња буде дјеловала*, објашњава Јовановић. С обзиром да је донатора све мање и Епархија Захумнско-херцеговачка све теже
успијева да одржи Народну кухињу, Епископ Григорије ипак истрајава на томе да
се она не угаси, успијевајући да је одржи већ шесту годину...
РАДОСТ ДАРИВАЊА
Иако свјесни тешке материјалне ситуације и кризе, у Народној кухињи у Требињу апелују на све оне који могу помоћи, у храни или новцу, да то и учине, нарочито када се зна да идемо у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, Васкрсу, када радост васкрсења и радост живота сви можемо потврдити и радошћу даривања.
објављено у "Независним Новинама" аутор:Весна Дука
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
