Народне кухиње у Митрополији црногорско-приморској
По оброк у кухињи „Мати Јелисавета“ дневно у просјеку дође око 150 Цетињана. И док право на оброк из општинских народних кухиња имају само црногорски грађани, и то они који примају социјалу, никакви услови за добијање бесплатног ручка не постоје за оне невољнике који помоћ затраже од Народне кухиње при храму у Подгорици.
У Народној кухињи при Храму у Подгорици су задовољни што осиромашеним грађанима могу да обезбиједе макар пола хљеба и ручак. Према ријечима управника Народне кухиње Миомира Вулевића, засад дневно дијеле 200 оброка за оне грађане који су у невољи. Он се нада да ће у наредном периоду моћи да повећају број оброка. -Обично нам долазе стари људи о којима нема ко да брине, лица са хендикепом, самохрани родитељи и избјеглице. Потреба грађана је много већа, а ми се трудимо да помогнемо онима којима је најпотребније. Обилазимо људе и нама је најбитније чињенично стање. Обавимо разговор с њима, распитамо се. Списак корисника обично правимо на предлог свештеника, који најбоље познаје своје парохијане, објашњава Вулевић.
Храну дају и грађанима који нијесу православни вјерници. -Има и људи других вјера, али, искрено, православаца има више, каже Вулевић. Вулевић истиче да имају намјеру да повећају број оброка, али претходно морају да обезбиједе средства за то. -Преко нашег добротворног фонда у много већој мјери помажемо људима него што то можемо преко Народне кухиње. У ромско насеље често носимо све вишкове које имамо у гардероби, као и намирнице које добијемо пред истек рока. Један дио средстава обезбјеђује Митрополија, а други људи добре воље који нам годинама помажу. Имамо сталне донаторе и ово је прилика да захвалим свим тим људима на њиховој љубави према онима који немају, нагласио је Вулевић.
Народна кухиња „Мати Јелисавета“, која ради при Митрополији црногорско-приморској, за четири године, колико постоји, подијелила је више од 200.000 оброка на Цетињу. Капацитет кухиње је 150 оброка, па је, према ријечима управника Младена Божовића, и број оних који свакодневно долазе по ручак у народну кухињу око 150. -Некад је тај број нешто мало већи, а некад мањи, јер корисници који се запосле, најчешће током љетње сезоне, откажу кухињу у периоду док раде. Важно је нагласити да се никад није десило да смо некога одбили, без обзира на то ко је које вјере – казао је Божовић за наше новине.
Он је објаснио да кухиња функционише на принципу шалтера гдје корисници сваког дана, осим недјељом, од 11 до 13 сати преузимају храну. -Ради се о куваним јелима, уз која добијају и хљеб, а њихова је једина обавеза да посуде у којима се пакује храна донесу следећег дана. Иначе, у народној кухињи се поштују црквена правила, па како је у току велики божићни пост, припремају се посна јела као што су пасуљ, боранија и грашак, а сваког уторка и суботе имамо рибу, рекао је Божовић.
Захваљујући донаторима, међу којима су и велепродаје „Шкорпион“ из Херцег Новог и „Стадион“ из Подгорице, корисници народне кухиње уз свакодневни топли оброк често добијају и додатне прехрамбене производе, а повремено и половну одјећу, обућу и хигијенске пакете. -Такође, у организацији наше Митрополије, и овдје на Цетињу и у подгоричкој народној кухињи, са којом имамо изванредну сарадњу и која све што јој стигне подијели са нама, за велике празнике какви су Божић и Васкрс увијек припремимо поклон-пакете који садрже брашно, уље, месо, слаткише за дјецу и друге прехрамбене артикле. Те пакете не дијелимо само нашим корисницима, већ и породицама за које знамо да тешко живе или су тренутно без средстава за живот, објаснио је Божовић.
У кухињи с њим раде и главна куварица Снежана Рогановић, помоћна радница Љиља Мартиновић и Зорица Божовић, која је задужена да старим, немоћним и болесним корисницима кухиње, који не могу да дођу, а којих има око 50, однесе топли оброк. Екипа „Дана“ обишла је кухињу, гдје грађани по оброке долазе већ од 11 сати. Међу првима је био Неђо Попивода, који по ручак за своју четворочлану породицу долази већ неколико мјесеци. Он је радио у фабрици Обод, а сада је корисник инвалидске пензије од 120 еура. Каже да је презадовољан и храном и особљем које ради у народној кухињи. -Оброци су преукусни и обилни, тако да нам често послије ручка остане и за вечеру, што нам много значи, казао је Попивода. Ружица Палија, која услуге народне кухиње користи од првог дана рада, на могућност да сваког дана има топли оброк за своју трочлану породицу гледа као на дар од Бога.
Тридесетосмогодишња Јованка Тодоровић са четворочланом породицом живи као подстанар од 150 еура материјалног обезбјеђења. Она каже да им је помоћ из Народне кухиње драгоцјена. -Без те помоћи тешко бисмо преживјели, казала је Тодоровићева. Храном у Народној кухињи задовољни су и Радмила Војводић, Душко Арсовић и Мирјана Живковић, која је посебно захвалила митрополиту Амфилохију и Цетињском манастиру, који су јој, како је рекла, увијек излазили у сурет и помагали јој кад год им се обратила. -С обзиром да живимо од материјалне помоћи од 94 еура, коју нам укину када мој муж три мјесеца годишње ради на одржавању магистралних путева кроз пројекат, а уз то смо и подстанари и плаћамо кирију 70 еура, много нам значи ова могућност да имамо један сигуран топли оброк дневно. Храна коју добијамо захваљујући Митрополији и квалитетна је и укусна, а ни љубазност ових људи који овдје раде, вјерујте, не значи нам мање, истакла је Палија.
Народна кухиња на Цетињу отворена је у кући Данице Јоветић, монахиње Јелисавете, коју је завјештала Митрополији црногорско-приморској још за живота. И док право на оброк из општинских народних кухиња имају само црногорски грађани, и то они који примају социјалу, никакви услови за добијање бесплатног ручка не постоје за оне невољнике којима је таква помоћ потребна а који такву помоћ затраже од Народне кухиње која дјелује при Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици. Држављанство, примање социјале или вјера нијесу ограничења за запослене у Народној кухињи да људима који живе у тешким условима обезбиједе макар један оброк дневно.
Управник Народне кухиње при храму Миомир Вулевић се у дугогодишњем хуманитарном раду сретао са врло тешким људским судбинама, а један примјер посебно памти. -Једна породица из избјегличког насеља на Конику у Подгорици је на моју понуду да им се да нешто сухомеснато казала да за тим нема потребе. Питао сам како нема потребе када имају седморо дјеце. Они ми кажу: „Оче, хвала, али то ће нама да се поквари“. Било је љето. Рекао сам им да се храна неће покварити ако је ставе у фрижидер. Они су ми рекли да немају фрижидер. Онда сам их мало прекорно упитао зашто нијесу рекли да немају фрижидер, да купимо неки половни. Они су ми онда рекли да немају ни струју. Та породица и сада живи у 20 квадрата у избјегличком насељу, већ седам година без струје, а имају седморо дјеце, испричао је Вулевић.
О томе да 200 грађана Подгорице на вријеме добије најчешће једини дневни оброк у Народној кухињи брине четворо запослених. Поред Вулевића, ту су и куварица и помоћна радница, као и младић који је магационер и возач. Вулевић је подсјетио да је прва Народна кухиња почела да ради при Митрополији црногорско-приморској 20. априла 2010. године.Они својим доставним возилом на кућне адресе корисника довозе ручак и пола хљеба. Вулевић истиче да им дају и половну гардеробу. -Трудимо се да им преко нашег добротворног фонда изађемо у сусрет колико можемо, да им купимо љекове, школски прибор, дрва… Настојимо да свима помогнемо највише што можемо, истакао је Вулевић. Свим својим корисницима за Божић обезбјеђују пакетиће.
-И овом приликом захваљујем многим фирмама које нам донирају намирнице пред истек рока, које наши корисници и те како добро искористе. Овим путем апелујем да се размотри доношење закона који би прописао да се намирнице пред истек рока не бацају, него се донирају у добротворне сврхе, који је већ донесен у Француској, казао је Вулевић. Он је позвао све грађане који могу помоћи и друштвено одговорне компаније да уплате средства на жиро рачун Народне хухиње Саборног храма Христовог Васкрсења отворен код Подгоричке банке 550-12288-79.
Зорица Петановић, Ана Остојић
Извор: Митрополија црногорорско-приморска, Дан
