Наш живот у Цркви
Свети Јустин Мученик и Философ је, надахнућем Божјим, изрекао далекосежну мисао да је сав свет испуњен логосима Божјим (σπερματικοί λογεί), тако да народна побожност увек добија особен контекст краја из кога настаје. У тој разноликости, различности и особености састоји се и дивна шареница којом је покривена евхаристијска заједница Тела Христовог. Нашу посебну пажњу је привукла књига „Наш живот у Цркви‟ Светлане Васиљевић у издању куће „Дабар‟ - Добрунска Ријека, која је изашла крајем 2012. године. На самом почетку, поред укусног дизајна насловне странице, наићи ћете на библијску мисао: „Не буди дволичан, тј. један на речима, а други у својој савести, будући да таквог Писмо ставља под клетву ‟(Прем. Сир. 22,15). Такође и духовне мисли светог Марка Подвижника о бризи над речима.
Књига је издата са благословом Митрополита дабробосанског г. Николаја. Уредник књиге је Недељко Васиљевић, а технички је уредио архимандрит Јован Гардовић.
Оно што привлачи читању код ове књиге у једном даху јесте то што она врви од кратких есеја или, боље речено, сведочанстава о народној побожности, али је одликује и теолошка исправност у складу са учењем Цркве Божје. Као низ светлих и бесцених бисера, нижу се песме и молитве о помоћи Господњој, Преображењу Господњем, светом пророку Илији, светом Николају Српском, послушности, о старом добром времену, посетама ближњима, првим чедним љубавима (као у Песми над Песмама), ђачким временима, ефемерности времена, једном речју о вредностима побожности честитих људи тог краја, изворној и непатвореној љубави према Богу. О хришћанству и префињеној конзервативности, којој се ваља вратити зарад очувања човечности и очувања нашег многострадалног српског народа, такође говори ова књига. Сетимо се само дубоке мисли Стојана Новаковића: „Без консервативности нема напретка‟.
Ова књига је снажан бедем савременом секуларизму и нихилизму, који постепено, као безобални океан, окружује и потапа наше мало острво среће и градине Божје, коју је призвао Бог и наменио да буде omnis omnis creatura (цела творевина).
Г. Раденковић и Б. Васиљевић
