Настрадали Срби у погрому на Косову и Метохији
Епархија рашко-призренска јавља да је према информацијама које су до сада пристиге и потврђене, убијено или се води као нестало 12 особа српске националности. Сви су настрадали у општег погрому Срба на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године.
1. ТРАЈКОВИЋ ЗЛАТИБОР (1951) из Косова Поља: изгорео пред Руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци, у општем погрому на Србе на Косову и Метохији, 17. и 18. марта 2004. године, запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетину српских кућа.
2. ВЕСИЋ НЕНАД (1950) из Липљана: при општем погрому на Србе широм Косова и Метохије, 17-18. марта 2004, Албанци су на њега, у Липљану, бацили ручну бомбу, а потом га је тако рањеног, матретирала албанска полиција, тако да је у тешким мукама подлегао ранама. Ручна бомба је бачена и на свештеника Ранђела Денића код цркве у Липљану, он је рањен гелерима, а албански терористи су спалили 28 српских домова са помоћним зградама; око 150 Срба избегло је у северни део и у сеседна српска села.
3. ПЕРИЋ БОБАН, из Гњилана: убијен од Албанаца 17-18. марта 2004. године. Тада су сви преостали Срби из Гњилана (њих око 200) избачени из кућа и протерани у српско село Шилово и друга села гњиланске општине.
4. СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице: 17. марта 2004. после подне, погођен је рафалом код моста на Ибру у Северној Митровици, из правца 3 солитера у којима живе Албанци, који су пуцали и бацали ручне бомбе, тако да је тада поврђено десетина Срба. Касније је француски КФОР провалио у те солитере и иселио све Албанце, притом нашавши велике количине оружја и муниције.
5. ЈАНА ТАЧЕВА (1968) родом из Македоније удата за Србина у Косовској Митровици, по вери римокатоликиња, убијена 17. марта 2004. године, снајпером од Албанаца на балкону вишеспратнице у Северној Митровици, близу моста на Ибру. Сахранио је француски војни свештеник.
6. НЕДЕЉКОВИЋ ДРАГАН (55 година) из Призрена: изгорео у згради Богословије у Призрену, 17. марта 2004.године. У Призрену је том приликом запаљена Богословија, Саборна црква, Владичански двор, Богородица Љевишка, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену и српске куће у насељу Поткаљаја, као и манастир Светих Арханђела на Бистрици изнад Призрена.
7. Н. Н. жена Српкиња /?/, чији је угљенисан леш пронађен у подруму Богословије у Призрену, спаљене 17. марта 2004. године.
8. СТОЛИЋ ДОБРИ (1954) из села Драјковце код Штрпца: убили су га албански терористи пред кућом у среду 17. марта 2004. године, око 18 сати. Погођен је рафалом. Породица Столић је, иначе, 1999. године, избегла из Урошевца у село Драјковцу, код Штрпца.
9. СТОЛИЋ БОРКО (1982): син покојног Добра Столића, кога су Албанаци убили заједно са оцем испред куће, 17. марта 2004. године, у селу Драјковце код Штрпца.
10. ПЕТКОВИЋ ДУШАНКА (71 година): истерана 17-18. марта 2004. године из своје куће у Урошевцу и потом претучена. Спашена од стране грчког КФОР-а. Албанци су јој одмах потом спалили кућу. Када је то чула, умрла је, у бази Грчког КФОР-а у Урошевцу, од претрпљених душевних болова и трауме.
11. ТАЊИЋ СЛОБОДАН (45 година): нестао приликом присилног евакуисања Срба од стране КФОР-а, из села Свињаре код Косовске Митровице. Село Свињаре Албанци су до темеља спалили. До данас није пронађен.
12. МИРКО ЛОПАТА (звани Лале) из Косова Поља: нестао у општем погрому Срба 17-18. марта 2004. године, До данас није пронађен.
Списак највероватније још није коначан и биће допуњаван на основу нових информација и потврда од стране међународних преставника.
Десетине Срба је повређено или претучено. Преко 4000 Срба (према подацима УНМИК-а 4012) је протерано са својих огњишта и налази се или интерно расељено на Косову и Метохији или је прешло на територију централне Србије. Од тог броја 334 особе се још налази привремено смештено у војним објектима КФОР-а.
Према подацима УНМИК-а запаљена је 561 српска кућа, а 218 српских кућа је тешко оштећено. Будући да је цело српско насеље Поткаљаја у Призрену спаљено, број уништених или тешко оштећених кућа (међу њима и оних које су биле празне и из којих су Срби протерани 1999. године), прелази 1000. Од повратничких села највише је страдало Бело Поље код Пећи где је спајено 20-так управо обновљених кућа и парохијски дом. Црква је поново изнутра паљена.
Укупно је уништено или тешко оштећено 35 православних цркава и манастира као и десетине гробаља из којих су ископавани мртви и разбациване њихове кости. Раскопане су гробнице Светог Јоаникија Девичког, цара Душана и стари гробови у црквама Светог Ђорђа у Призрену и Светог Николе у Приштини. У црквама су уништене стотине вредних икона, путира, одежди и других црквених драгоцености, старе фреске као и бројна црквена документација (књиге крштених, венчаних, умрлих).
